Da li nas veštačka inteligencija tera da zaboravimo kako da razmišljamo?

Veštačka inteligencija je brzo postala deo našeg svakodnevnog života.

Pomaže nam da pišemo, planiramo, odgovaramo na pitanja, pa čak i da pružimo emocionalnu utehu. Ono što je nekada izgledalo kao naučna fantastika, sada je ležerno utkano u način na koji radimo, učimo, pa čak i razmišljamo.

Preporučujemo

Mnogi se okreću ovim alatima ne samo za informacije već i za savete, organizaciju i smernice, a ponekad čak i više nego što se okreću ljudima oko sebe.

Ali sa svim ovim pogodnostima dolazi i tiha cena, koju često ne primećujemo dok efekti ne počnu da se osećaju.

Jedna zabrinutost leži u poverenju koje imamo u veštačku inteligenciju.

Ovi sistemi su obučeni na ogromnim količinama podataka prikupljenih sa interneta i ljudskih izvora, podacima koji su puni mana, predrasuda, a ponekad i otvorenih laži.

Kao rezultat toga, odgovori koje nam daju mogu delovati uglađeno i ubedljivo, ali nisu uvek tačni.

Ipak, mnogim ljudima je teško da dovedu u pitanje veštačku inteligenciju kada da odgovor. Baš kao što ponekad pratimo GPS čak i kada nas vodi pogrešnim putem, često prihvatamo odgovore veštačke inteligencije bez razmišljanja.

Iluzija savršenstva olakšava prestanak postavljanja pitanja, a to može polako da naruši našu sposobnost kritičkog razmišljanja.

Još jedna suptilna promena se dešava u načinu na koji koristimo svoj mozak.

Ljudski mozak, koliko god moćan bio, teži da štedi energiju kad god je to moguće. Prirodno izbegavamo nepotreban napor, a veštačka inteligencija to čini još lakšim.

Umesto da pamtimo brojeve telefona ili razmišljamo o teškom problemu, jednostavno pitamo mašinu. Vremenom, ovo postaje naš podrazumevani režim i posežemo za najbržim odgovorom umesto da se borimo sa pitanjem.

Što se više oslanjamo na veštačku inteligenciju da misli umesto nas, manje koristimo mentalne mišiće kojima je potrebna redovna vežba da bi ostali jaki.

Možda je najneugodniji efekat ono što se dešava kada naša kreativnost i dublje razmišljanje počnu da blede.

Grupa istraživača je nedavno istražila kako veštačka inteligencija utiče na pisanje i pamćenje.

Učesnici koji su koristili veštačku inteligenciju da bi im pomogla u pisanju eseja pokazali su manju moždanu aktivnost i imali su problema sa pamćenjem svog rada.

Takođe su se osećali manje povezano sa onim što su napisali. Čak i kada su zamoljeni da nastave bez veštačke inteligencije, njihov mozak se nije u potpunosti ponovo uključio.

Bilo je kao da je nešto isključeno i nije se sasvim ponovo uključilo.

Ova dugotrajna tupost se ponekad naziva „kognitivnim dugom“ i može tiho da uništi našu motivaciju, maštu i učenje.

Kako se krećemo dublje u svet koji oblikuje veštačka inteligencija, ovi skriveni efekti nas podsećaju na nešto suštinsko:

ljudski mozak napreduje zahvaljujući izazovima.

Ako dozvolimo mašinama da previše razmišljaju o nama, možemo početi da gubimo upravo one sposobnosti koje nas definišu.

Veštačka inteligencija može biti moćno oruđe, ali bi trebalo da nas podstakne da rastemo, a ne da nas učini pasivnim posmatračima sopstvenih života.

Moramo ostati radoznali, ostati angažovani i, pre svega, ostati budni.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)