Veselin Jevrosimović: Tehnološko bogatstvo

Svet se, na žalost, uvek najpre delio na bogate i siromašne. Imućne nacije nemaju samo prednost u raspolaganju bogatstvom i visokom standardu života, već i svime što on sa sobom nosi.

To su pre svega bolji higijenski uslovi i zdravstvena zaštita, ali i mogućnost obrazovanja i uživanja u blagodetima civilizacijskog napretka. U prethodnih nekoliko decenija, klasična predstava o bogatima i siromašnima unekoliko se menja.

Preporučujemo

U najsiromašnijim zemljama, prosečna porodica preživljava od primanja koja iznose jedan i po evro dnevno. Više od 3,6% stanovnika planete, odnosno blizu 300 miliona ljudi, nema osnovne uslove za život, što je poražavajuće.

Države u kojima prosečna porodica zarađuje 5 evra dnevno i dalje se smatraju izuzetno siromašnima. Međutim, u odnosu na period do pre deceniju ili dve, njihov životni standard beleži jedan značajan skok.

Naime, njima su sada dostupni pametni telefoni i internet. Komunikaciona i računarska oprema koju čak ni najbogatiji nisu mogli da zamisle pre tridesetak godina, otvara brojne mogućnosti i prilike. One se pre svega odnose na dostupnost informacija, mogućnost formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i prilike za globalno pozicioniranje na tržištu radne snage.

Foto: Milena Đorđević

Svaki takav korak dodatno podiže primanja, a samim tim i dostupnost tehnologije, što opet utiče na konkurentnost. Problem u takvim uslovima je što raste jaz između društvenih klasa unutar samih država, ali to je već posebna tema.

Globalno gledano, zemlje u razvoju po pitanju primene tehnologije iz godine u godinu sustižu razvijeni Zapad, tako da od početka novog milenijuma nejednakost u svetu po pitanju raspodele bogatstva opada. Danas ogromna većina ljudi živi u državama sa srednjim nivoom primanja.

Pre trideset godina, slika je bila drugačija – 40% planete živelo je u zemljama sa najnižim prihodima.

Krajnji cilj svakog tehnološkog napretka trebalo bi da bude podizanje kvaliteta života ljudi. Pri tome iskreni inovatori, inženjeri i naučnici trebalo bi da na umu imaju dobrobit celog čovečanstva, a ne samo uskogrude interese jedne kompanije ili nacije.

To je ujedno i način da ostanu upamćeni u istoriji kao besmrtni velikani. Nikola Tesla je umro u nemaštini i zanemaren od savremenika, ali će zauvek ostati upamćen po otkrićima i rešenjima koja su promenila svet.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)