Kako će Laos platiti za svoju izgradnju brana?

Godinama je Laos pokušavao da se predstavi kao „baterija jugoistočne Azije“ izgradnjom desetina hidroelektrana preko reke Mekong i njenih pritoka. Ovi projekti su dali maloj zemlji bez izlaza na more više električne energije nego što može da proda, ali su je takođe ostavili da se bori sa planinom dugova.

Sada vlada veruje da je pronašla novo rešenje: rudarenje kriptovaluta. Ova industrija gladna energije, koja koristi moćne računare za rešavanje blokčejn zagonetki u zamenu za digitalne tokene poput bitkoina, zahteva ogromne količine jeftine električne energije. Laos ima dosta toga – barem tokom kišne sezone – i nada se da bi pretvaranje viška električne energije u digitalnu imovinu moglo da generiše preko potreban prihod.

Preporučujemo

Električna energija je već činila oko četvrtine izvoza Laosa prošle godine, a veliki deo je prodat susednim zemljama. Ali ograničeni dalekovodi i sezonski padovi u proizvodnji hidroenergije usporili su povratak. Istovremeno, brane su raselile hiljade ljudi, poremetile ribarstvo i oštetile rečne ekosisteme, što je navelo kritičare da kažu da je politika više naštetila nego što je pomogla.

Prelazak na digitalno rudarenje izazvao je debatu i unutar i van zemlje. Pristalice tvrde da je to praktičan način korišćenja dodatne moći, posebno jer Laos radi na tome da prevaziđe svoj status „najmanje razvijene“ zemlje u UN i razvije digitalnu ekonomiju do 2030. godine. Vlada je čak počela da licencira lokalne trgovačke platforme i rudarske operacije, sa ciljem oporezivanja profita i privlačenja investitora.

Ali rizici su značajni. Digitalna imovina poput bitkoina je izuzetno nestabilna, a Međunarodni monetarni fond upozorava da bi se već veliki dug Laosa mogao pogoršati ako su prinosi preniski. Inflacija ostaje visoka, nacionalna valuta je izgubila polovinu vrednosti u odnosu na dolar za pet godina, a nove američke tarife na izvoz dodale su dodatni pritisak.

Ekološke grupe su posebno kritične. One tvrde da su, umesto da koriste lokalnim zajednicama, hidroenergetski projekti ostavili mnoge raseljene porodice siromašnijim nego ranije. Prelazak na kriptovalute vide kao očajnički pokušaj otplate stranih kredita, posebno od Kine, koja je finansirala veliki deo izgradnje brane. Postoji i paradoks nestašice energije: dok Laos ima previše energije tokom kišne sezone, primoran je da kupuje struju od suseda poput Tajlanda tokom sušne sezone kada hidroenergija opada.

Ipak, plan Laosa je privukao regionalnu pažnju. Pošto je Kina zabranila rudarenje kriptovaluta 2021. godine, neki kineski rudari su tiho prebacili poslovanje u Laos, privučeni jeftinom električnom energijom. Vlada sada nastoji da ovu sivu industriju stavi pod kontrolu putem licenci i regulacije.

Da li se ovo kockanje isplati ostaje neizvesno. Za Laos će pokazati bliska budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)