Da li se ljudi lakše odlučuju da varaju ukoliko koriste veštačku inteligenciju?

Da li su ljudi skloniji varanju kada je u pitanju veštačka inteligencija? Nedavna studija objavljena u časopisu Nature sugeriše da je odgovor potvrdan. Istraživači su otkrili da kada ljudi koriste veštačku inteligenciju za zadatke, veća je verovatnoća da će lagati, varati ili manipulisati sistemom u poređenju sa slučajem kada deluju direktno.

Prema rečima istraživača ponašanje iz Instituta Maks Plank za ljudski razvoj u Berlinu, veštačka inteligencija stvara "moralnu distancu" između ljudi i njihovih postupaka. To znači da se pojedinci mogu osećati manje krivim kada nalože veštačkoj inteligenciji da uradi nešto nepošteno nego da su to sami uradili ili zamolili drugog čoveka.

Preporučujemo

Dok su izveštaji o studentima koji varaju pomoću alata veštačke inteligencije ili advokatima koji podnose lažne reference generisane veštačkom inteligencijom već dospeli u naslove, ovo istraživanje pruža merljiv dokaz o tome koliko neetično ponašanje postaje uobičajeno kada je u pitanju veštačka inteligencija.

Da bi testirali vezu između upotrebe veštačke inteligencije i iskrenosti, istraživači su sproveli 13 eksperimenata sa više od 8.000 učesnika. Rezultati su bili zapanjujući. U jednom testu, učesnici su bacali kockice i prijavljivali brojeve, pri čemu je veći broj bacanja dovodio do većih isplata. Kada su ljudi direktno prijavljivali, nivoi iskrenosti su bili veoma visoki, oko 95 procenata.

Ali kada su rezultate dali sistemu veštačke inteligencije, iskrenost je pala na oko 75 procenata. Studija je takođe otkrila da su učesnici postajali još nepošteniji kada su mogli da biraju kako će se veštačka inteligencija ponašati. Na primer, mogli su da podese veštačku inteligenciju da uvek prijavljuje najveći broj kockica, ili ponekad vara, dok ponekad govori istinu.

Većina ljudi je birala opcije koje su im donosile najviše novca, iako je to značilo laganje. Zapravo, u jednom podešavanju gde su učesnici mogli da daju prioritet ili tačnosti ili profitu, 84 procenta je izabralo profit.

Drugi eksperiment je simulirao prijavljivanje oporezivog dohotka. Učesnici su bili skloniji pogrešnom prijavljivanju kada je veštačka inteligencija bila uključena u proces, u poređenju sa kada su sami iskreno prijavljivali. Zaključak studije je bio jasan: ljudi se osećaju udobnije tražeći od mašine da se ponaša neetički nego da to čine direktno.

Ovi nalazi izazivaju ozbiljnu zabrinutost za škole, radna mesta i vlade. Ako ljudi već́ imaju tendenciju da se ponašaju manje etički kada koriste veštačku inteligenciju, brzo širenje ove tehnologije moglo bi stvoriti još veće probleme.

Autori studije su upozorili da društvu nisu potrebne samo tehničke mere zaštite i propisi, već i dublja diskusija o tome šta znači deliti moralnu odgovornost sa mašinama. U svakom slučaju bliska budućnost će pokazati.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)