Kako prevaranti koriste veštačku inteligenciju i kriptovalute da bi obmanjivali ljude?

Prevare su stare koliko i ljudska pohlepa, ali alati se stalno menjaju. U 2025. godini, prevaranti su unapredili svoje metode koristeći veštačku inteligenciju, kriptovalute i ukradene lične podatke kako bi efikasnije nego ikad obmanuli ljude. Ono što ostaje konstantno je njihova sposobnost da iskoriste poverenje, strah i nadu, iste emocije koje teraju ljude da deluju bez razmišljanja.

Veštačka inteligencija je neverovatno olakšala kriminalcima da kreiraju realistične lažne video zapise, glasove i poruke. Ovi dipfejk materijali mogu savršeno imitirati šefa, kolegu ili čak člana porodice. Mnogi zaposleni su prevareni da prebace novac ili otkriju poverljive informacije jer su verovali da prate stvarna uputstva.

Preporučujemo

Samo u 2024. godini, u SAD je prijavljeno preko 100.000 dipfejk prevara, što je žrtve koštalo više od 200 miliona dolara do početka 2025. godine. Prevaranti takođe koriste emocionalnu manipulaciju. Oni pozivaju ili šalju poruke ljudima, pretvarajući se da su voljena osoba u opasnosti, poput unučeta kojem je potrebna hitna pomoć. Ove lažne hitne situacije su osmišljene da stvore paniku kako bi žrtve brzo reagovale, obično slanjem novca ili ličnih podataka.

Svet kriptovaluta ostaje uglavnom neregulisan, što ga čini savršenim prostorom za kriminalce. Jedan uobičajeni trik je šema „pumpaj i bacaj“: prevaranti hvale digitalni novčić na društvenim mrežama kako bi podigli njegovu vrednost, a zatim ga prodaju, ostavljajući investitore sa bezvrednim tokenima.

Još jedna opasna prevara poznata je pod nazivom „klanje svinja“. Ovde prevaranti grade lažne onlajn veze tokom nedelja ili meseci, pretvarajući se da su prijatelji ili romantični partneri. Kada se uspostavi poverenje, ubeđuju žrtvu da investira u lažnu kripto platformu, ukradu novac i nestanu.

Prevaranti takođe zahtevaju kripto plaćanja u prevarama lažnog predstavljanja, govoreći žrtvama da koriste bitkoin bankomate za plaćanje lažnih kazni ili računa, jer se takva plaćanja ne mogu pratiti.

Fišing, lažni poslovi i drugi klasični trikovi socijalnog inženjeringa su se takođe razvili. Fišing (putem imejla) i smišing (putem SMS-a) sada pokreće veštačka inteligencija, proizvodeći poruke koje izgledaju potpuno isto kao one od pravih kompanija.

Prevare tehničke podrške i dalje se pojavljuju putem lažnih upozorenja o virusima, ubeđujući korisnike da odobre daljinski pristup svojim računarima kako bi kriminalci mogli da ukradu podatke. Lažne web stranice koje reklamiraju nepostojeće univerzitete, koncerte ili ponude za posao takođe su u porastu. Žrtve gube novac zbog „naknada za zapošljavanje“ ili im se identitet krade putem lažnih prijava za posao.

Najbolja odbrana je svest. Ne posećujte sumnjive linkove i ne preuzimajte nepoznate priloge. Uvek pažljivo proveravajte adrese web stranica. Uključite dvofaktorsku autentifikaciju i redovno ažurirajte softver.

Najvažnije je da zapamtite: legitimne kompanije nikada ne traže lozinke, kripto plaćanja ili lične podatke putem telefona ili SMS-a. Tehnologija je možda promenila prevare, ali skepticizam i oprez ostaju naša najjača zaštita.

Vreme, na žalost, ne menja suštinu prevara i može se očekivati dalja evolucija metoda prevare podržanih veštačkom inteligencijom.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)