Ovo su ključni izazovi na putu da se veštačka inteligencija učini bezbednom

Foto: Shutterstock.com

Ove nedelje u Evropskom parlamentu vodiće se rasprava o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, prvim pravnim pravilima u ovoj oblasti tehnologije, koja će prevazilaziti dobrovoljne kodekse i zahtevati od kompanija da se pridržavaju, prenosi BBC.

Britanski medijski servis BBC piše o izazovima koji se nalaze na putu da se veštačka inteligencija učini bezbednom i ističe da je u tom smislu debata Evropskog parlamenta od izuzetne vežnosti.

Prvi od njih je saglasnost o tome šta je veštačka inteligencija, a kako se navodi, Evropskom parlamentu je trebalo dve godine da donese definiciju sistema veštačke inteligencije.

Prema toj definiciji u pitanju je softver koji može "za dati skup ciljeva definisanih od strane ljudi, da generiše rezultate kao što su sadržaj, predviđanja, preporuke ili odluke koje utiču na okruženje sa kojim komuniciraju" .

Kao drugi problem BBC ističe da još uvek ne postoji plan za globalnog regulatora veštačke inteligencije poput Ujedinjenih nacija, a tom pitanju postoje različiti stavovi.

Predlozi koji dolaze iz Evropske unije vezano za regulaciju su najstrožiji i uključuju ocenjivanje proizvoda veštačke inteligencije u zavisnosti od njihovog uticaja.

Još jedan izazov da se veštačka inteligencija učini bezbednom i korisnom je obezbeđivanje poverenja javnosti.

Postoje ogromne mogućnosti da AI poboljša živote ljudi na neverovatne načine.

Veštačka inteligencija već pomaže u otkrivanju antibiotika, omogućavanju da paralizovane osobe ponovo hodaju, ona pomaže u rešavanje problema kao što su klimatske promene i pandemije, ali postavlja se pitanje njene uloge u odabiru kandidata za posao ili predviđanjem kolika je verovatnoća da će neko počiniti krivično delo, navodi BBC.

Evropski parlament želi da javnost bude obaveštena o rizicima vezanim za svaki proizvod veštačke inteligencije,a kompanije koje bi prekršile pravila mogle bi da budu sankcionisane kaznom od 30 miliona evra ili 6 odsto od svog svetskog godišnjeg prometa.

Kao jedan od izazova se pojavljuje i pitanje odluke ko će donositi pravila u ovoj oblasti .

Do sada je veštačka inteligencija uglavnom bila "samokontrolisana",a prema rečima Sema Altmana direktora kompanije Open AI koja je stvorila čet-bota Chat GPT, velike kompanije se pridržavaju vladinih propisa ,koje su "ključne" za ublažavanje potencijalnih rizika.

Kao problem se postavlja da li će one stavljati profit ispred ljudi ako budu previše uključene u donošenju propisa u ovoj oblasti i ističe se da je važno da u taj posao budu uključene i institucije civilnog društva i akademska zajednica.

Mogućnosti veštačke inteligencije rastu fenomenalnom brzinom i pitanje je koliko potencijalna zakonska regulativa može da prati taj rast, navodi BBC.

U nekim industrijama, veštačka inteligencija ima kapacitet da stvori radna mesta i bude odličan pomoćnik.

Ali postoji i "druga strana medalje", pa je tako telekomunikacioni gigant BT prošlog meseca najvio da će AI otpustiti 10.000 radnka jer će osoblje biti zamenjeno tehnologijom koja uključuje veštačku inteligenciju.

ChatGPT je ušao u javnu upotrebu pre nešto više od šest meseci, a sposobnost ovih velikih jezičkih modela raste fenomenalnom brzinom, navodi BBC.

Zakon o veštačkoj inteligenciji u EU neće stupiti na snagu do 2025. godine,što bi moglo biti prekasno, saopštila je komesarka za digitalne tehnologije Margret Vestager. Kako navodi BBC, ona radi na sastavljanju privremenog dobrovoljnog pravilnika za ovaj sektor, zajedno sa SAD, koji bi mogao biti spreman za nekoliko nedelja.

(Telegraf.rs)