Neočekivana pretnja koju donosi veštačka inteligencija: Mladi ljudi koji ne znaju da razmišljaju

Endi Džasi, izvršni direktor Amazona, izazvao je jaku reakciju među zaposlenima kada je prošle nedelje objavio interno pismo u kome upozorava da veštačka inteligencija može da ih zameni. "Trebаćе nam manje ljudi za neke poslove koji se danas rade, a više ljudi za druge tipove poslova", napisao je u svom memorandumu.

Ništa u njegovom pismu nije bilo šokantno. Tehnološki napredak, počevši od štamparske prese, oduvek je ukidao neke poslove dok je istovremeno stvarao mnoge druge. Prava opasnost je u tome što prekomerno oslanjanje na AI može da stvori generaciju mladih ljudi bez mozga koji nisu spremni za poslove budućnosti jer nikada nisu naučili da misle kreativno ili kritički.

Preporučujemo

Kao što je Džasi objasnio, napredak AI znači da će zaposleni raditi manje "rutinskih poslova" a više "strateškog razmišljanja". Radnici će morati da koriste veštačku inteligenciju i, što je još važnije, trebaće da osmisle nove ideje o tome kako da je primene za rešavanje problema. Trebaće da razvijaju AI modele, zatim da ih ispituju i razumeju njihova ograničenja.

Sve ovo zahteva viši nivo kognitivnih sposobnosti od rutinskog rada koji sada rade mnogi zaposleni u kancelarijama. Ali dok AI postaje pametniji, mladi diplomci možda postaju gluplji. Kao rane verzije ChatGPT-ja, mogu da ponove informacije i ideje, ali se bore da osmisle nove uvide ili analiziraju probleme iz različitih uglova.

Kako tehnologija uništava razvoj mozga mladih

Mozak nastavlja da se razvija i sazreva sve do srednjih dvadesetih godina, ali kao mišić mora da se vežba, stimuliše i izaziva da postane jači. Tehnologija, a posebno AI, može da uspori ovaj razvoj tako što radi mentalni posao koji gradi moždanu verziju kompjuterskog oblaka - fenomen koji se naziva kognitivno prebacivanje.

Sve više istraživanja pokazuje da pisanje rukom angažuje delove mozga koji igraju ključnu ulogu u učenju i pomaže deci u prepoznavanju reči i slova. Vođenje beleški rukom takođe podstiče razvoj memorije jer vas primorava da sintetišete i odredite prioritete informacija. Kada kucate na tastaturi, informacije mogu da prođu kao promaja kroz glavu.

Studija iz prošle godine analizirala je električnu aktivnost mozga univerzitetskih studenata tokom pisanja rukom i kucanja. Oni koji su pisali rukom pokazali su više nivoe neuronske aktivacije kroz više delova mozga: "Kad god su pokreti pisanja rukom uključeni kao strategija učenja, više mozga se stimuliše, što rezultuje formiranjem složenijih neuronskih mreža", primetili su istraživači.

Generacija koja ne zna da misli kritički

Većina studenata na fakultetu i mnogi u srednjoj školi vode beleške na laptopovima ili tabletima, kada ih uopšte vode. AI alati koji sažimaju predavanja i sastanke uskoro mogu učiniti vođenje beleški zastarelim. Studenti će verovatno zadržati manje informacija kao rezultat toga.

Zašto pamtiti informacije kada ChatGPT može da pruži odgovore na dohvat ruke? Prvo, mozak ne može da pravi veze između ideja koje tu nisu. Ništa ne nastaje ni iz čega. Kreativnost se takođe ne dešava osim ako mozak nije angažovan. Naučnici su otkrili da se "Aha!" trenuci dešavaju spontano sa naglim skokom visokofrekventne električne aktivnosti kada mozak poveže naizgled nepovezane koncepte.

Studenti fakulteta i srednje škole takođe sve više koriste velike jezičke modele poput ChatGPT-ja za pisanje eseja, izvođenje matematičkih dokaza i kreiranje kompjuterskog koda. To znači da ne uče kako da promisle, izraze ili brane ideje. Niti kako da konstruišu argumente i predvide protivargumente. Oni prebacuju ove kognitivne izazove na AI.

Kada su nove tehnologije učinile proizvodnju efikasnijom, mnogi radnici su izgubili poslove i napustili radnu snagu - ne zbog nedostatka mogućnosti, već jer nisu imali veštine i obuku da ih popune. Mladi ljudi sa fakultetskim obrazovanjem suočavaju se sa istim rizikom ako ne razviju intelektualnu snagu, radoznalost i upornost.

Zašto zaposliti vlasnika diplome bez mozga za rutinski posao koji bot može da radi po nižoj ceni i bez žalbi?

(Telegraf.rs)