Evo kako bi mogao da pukne AI balon koji trenutno hrani celu svetsku ekonomiju

Ekspanzija veštačke inteligencije vidljiva je iz svemira. U mestu Nju Karlajl u Indijani, ogromne farme su u manje od godinu dana pretvorene u industrijske komplekse puni data centara. Ti objekti pripadaju Amazonu, a koristi ih Anthropic, jedan od vodećih AI startapa. Samo ovaj kampus troši više od 500 megavata struje, što je dovoljno za stotine hiljada američkih domova. Kada budu završeni svi planirani objekti, potrošnja će biti veća od dve Atlante zajedno.

Preporučujemo

Uloženi kapital i energija su ogromni. Globalna ulaganja u AI trebalo bi da dostignu 375 milijardi dolara do kraja godine, a čak 500 milijardi do 2026. Više od 70% rasta S&P 500 indeksa od lansiranja ChatGPT-a dolazi upravo od AI akcija, dok je Nvidia, proizvođač najvažnijih čipova za veštačku inteligenciju, postala prva kompanija u istoriji vredna 5 biliona dolara.

Američka ekonomija sada u velikoj meri zavisi od AI sektora. U prvoj polovini 2025. čak 92% rasta BDP-a dolazilo je iz AI ulaganja, dok tradicionalna industrija stagnira. Meta, Microsoft i Alphabet beleže ogromne prihode, a OpenAI bi uskoro mogao da izađe na berzu uz vrednost do 1 bilion dolara.

Balon koji može da eksplodira

Iza euforije, međutim, kriju se ozbiljni rizici. Analitičari sve češće upozoravaju da ulaganja u AI daleko premašuju stvarne prihode. OpenAI je, prema izveštajima, prošle godine zaradio 4 milijarde, ali izgubio 5. Meta i Microsoft su prijavili gubitke od više milijardi dolara zbog ulaganja u AI infrastrukturu.

Uprkos rastu tržišne vrednosti, većina kompanija još nema jasan poslovni model za generativnu veštačku inteligenciju. Istraživanje McKinseyja pokazalo je da 80% firmi koje koriste AI ne beleži nikakav značajan finansijski efekat. Ako se taj trend nastavi, AI balon bi mogao da pukne i izazove lančanu reakciju kroz čitavo tržište.

Data centri kao novi hipotekarni balon

Da bi finansirale izgradnju novih data centara, tehnološke kompanije koriste složene finansijske aranžmane sa privatnim investicionim fondovima. Ti fondovi ulažu novac u izgradnju, a kompanije im plaćaju zakup prostora. Ti ugovori se zatim pretvaraju u obveznice koje investitori mogu da kupuju i prodaju. Meta je već iskoristila taj model za izgradnju data centra u Luizijani u saradnji sa Blue Owl Capitalom.

Na papiru, ovo deluje kao pametno rešenje, ali podseća na mehanizme iz perioda pre finansijske krize 2008. godine, kada su banke trgovale složenim paketima rizičnih kredita. Ako vrednost AI kompanija počne da opada, ti "data centar bonovi" mogli bi da postanu nova verzija "subprime" obveznica.

Zamka uspeha

Paradoks je u tome što čak i ako AI kompanije uspeju, posledice mogu biti razorne. Uspostavljanje superinteligentnih sistema moglo bi da eliminiše milione radnih mesta pre nego što društvo uopšte stigne da se prilagodi. Ako, s druge strane, AI investicije propadnu, svet bi mogao da se suoči sa finansijskim kolapsom koji bi zahvatio penzione fondove, banke i osiguravajuće kompanije.

Za sada, novac i dalje teče u AI sektor. OpenAI je potpisao ugovor vredan 300 milijardi dolara sa Oracleom, dok Nvidia ulaže desetine milijardi u istu infrastrukturu čije čipove i prodaje. Krug ulaganja postaje sve zatvoreniji, a analitičari upozoravaju da takav sistem ne može trajati beskonačno.

Industrijski kompleks koji simbolizuje AI maniju postao je fizički dokaz opsesije Silicijumske doline rastom po svaku cenu. I dok se svet divi napretku veštačke inteligencije, sve više ekonomista strahuje da gledamo početak nove krize, one u kojoj će balon koji je podigao globalnu ekonomiju, na kraju, sam sebe probušiti.

(Telegraf.rs)