Evo zašto najbogatiji čovek na svetu želi svet bez para

Ilon Mask sve češće govori o budućnosti u kojoj novac gubi smisao, a ljudski rad postaje suvišan. U njegovoj viziji, razvoj veštačke inteligencije i humanoidnih robota zapravo znači svet u kojem je proizvodnja toliko jeftina da koncept cene praktično nestaje.

Umesto klasičnog univerzalnog osnovnog dohotka, Mask predviđa ono što naziva "Universal High Income", odnosno društvo u kojem svako ima pristup visokom životnom standardu jer roboti obavljaju sav rad.

Preporučujemo

Od rada ka potpunoj automatizaciji

Mask smatra da kombinacija opšte veštačke inteligencije i napredne robotike, poput Teslinog robota Optimus, može drastično smanjiti troškove proizvodnje. Kada mašina može da obavlja bilo koji posao koji danas radi čovek, cena dobara svodi se na sirovine i energiju.

U tom scenariju, novac postaje samo baza podataka za raspodelu rada, a kada rada više nema, nestaje i potreba za klasičnim finansijskim sistemom.

Kontroverzna poruka o štednji

U jednom podkastu Mask je izjavio da ljudi ne bi trebalo previše da brinu o štednji za penziju, jer bi automatizacija mogla da dovede do snažnog pada cena dobara i usluga. Takva izjava izazvala je brojne reakcije, jer podrazumeva da će prelaz ka toj budućnosti biti relativno brz.

Mask procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da nadmaši kolektivnu ljudsku inteligenciju do 2030. godine, dok bi roboti mogli postati široko rasprostranjeni između 2027. i 2029. godine. U tom slučaju, era obilnosti mogla bi da se manifestuje između 2040. i 2045. godine.

Realnost je ipak složenija

Iako ideja sveta bez novca zvuči kao tehnološka utopija, postoje ozbiljna pitanja. Trenutno robote i AI sisteme poseduju korporacije, ne građani. Bez promene vlasničke strukture, obilje bi moglo ostati iza zatvorenih vrata.

Tu je i takozvani prelazni period, koji Mask opisuje kao “neujednačen”. Upravo u toj fazi najveći rizik preti ljudima koji bi ostali bez posla pre nego što nova ekonomija zaista zaživi.

Svet bez rada, ali sa smislom?

Najveći izazov u ovakvom društvu možda neće biti siromaštvo, već gubitak smisla. Ako posao više nije neophodan, identitet i društvena uloga morali bi da se redefinišu.

Mask veruje da će nova valuta budućnosti biti energija, a ne dolar. Međutim, do takvog sveta vodi dug i neizvestan put. Za sada, uprkos ambicioznim prognozama, novac i dalje ostaje osnovni alat za preživljavanje u realnoj ekonomiji.

(Telegraf.rs)