Potrošili 30 milijardi dolara na laptopove u školama, a deca su sve gluplja

Uvođenje laptopova i tableta u američke škole, projekat vredan više od 30 milijardi dolara, doživeo je potpuni krah prema najnovijim naučnim podacima. Deca u Sjedinjenim Američkim Državama koja su odrasla uz ekrane u učionicama pokazuju znake kognitivnog pada koji ranije nije zabeležen. Stručnjaci upozoravaju da je digitalna revolucija u obrazovanju, umesto napretka, donela generacijski nazadak u učenju i logičkom razmišljanju.

Ekrani u učionicama direktno smanjuju uspeh učenika

Neuronaučnik Džared Horvat izneo je poražavajuće dokaze pred američkim Senatom, ističući da postoji direktna veza između ekrana i lošeg uspeha. Što više vremena đaci u SAD provode koristeći digitalne uređaje tokom nastave, to su njihovi rezultati na testovima lošiji.

Preporučujemo

Podaci pokazuju da je Generacija Z prva moderna generacija koja postiže lošije rezultate od svojih roditelja na globalnim testovima znanja.

Istraživanja su otkrila da učenici skoro dve trećine vremena provedenog uz laptopove zapravo koriste za aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa školom. Svaki takav prekid pažnje drastično slabi formiranje dugotrajne memorije i otežava deci da se ponovo fokusiraju na gradivo.

Umesto da digitalizacija izjednači šanse za sve, ona je stvorila okruženje u kojem deca gube osnovnu sposobnost duboke koncentracije.

Učenje mora biti teško da bi bilo efikasno

Problem leži u tome što je učenje po prirodi naporan proces koji zahteva trud, dok digitalni alati nude opasne prečice. Horvat naglašava da upravo taj intelektualni napor pri savladavanju gradiva čini znanje trajnim i primenljivim u budućnosti. Bez sposobnosti da se nose sa teškim zadacima, mladi u Americi postaju sve ranjiviji na tržištu rada koje već masovno menja veštačka inteligencija.

Dok su države poput Mejna još 2002. godine počele sa masovnom podelom uređaja, rezultati u tamošnjim školama su godinama stagnirali. Danas se američki obrazovni sistem suočava sa paradoksom: digitalni alati su otvorili put ka informacijama, ali su zatvorili put ka kritičkom razmišljanju.

Hitno usklađivanje tehnologije sa načinom na koji ljudski mozak zaista uči postaje pitanje opstanka budućih radno sposobnih generacija.

(Telegraf.rs)