Da li veštačka inteligencija može da pročita naše neizgovorene misli?

Dugo se verovalo da je električna aktivnost u ljudskom mozgu previše složena da bi mogla da se razume ili prevede u jasne poruke. Mozak neprestano emituje sitne električne impulse koje proizvode neuroni, ali ti signali su delovali kao nečitljiv šum. Danas, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije, naučnici počinju da taj šum pretvaraju u smislen tekst.

U jednom istraživanju učestvovala je žena koja je nakon moždanog udara ostala bez mogućnosti jasnog govora. Iako nije mogla da izgovori reči naglas, na ekranu ispred nje su se pojavljivale rečenice koje je zamišljala u svojoj glavi. U njen mozak je hirurški ugrađen mali niz elektroda koje registruju električne signale neurona. Računar, uz pomoć algoritama veštačke inteligencije, analizirao je te signale i pretvarao ih u tekst u realnom vremenu.

Preporučujemo

Ova tehnologija pripada oblasti poznatoj kao interfejs mozak–računar. Takvi sistemi postoje već decenijama, ali su ranije uglavnom služili za prepoznavanje signala povezanih sa pokretom. Na primer, omogućavali su osobama sa paralizom da pomeraju kursor na ekranu ili upravljaju protetičkom rukom. Prevođenje govora i složenih misli pokazalo se mnogo težim zadatkom.

Razlog je jednostavan: govor je izuzetno brz i složen proces. Prosečan čovek izgovori oko 150 reči u minuti. Da bi računar pratio takvu brzinu, mora da prepozna obrasce moždane aktivnosti povezane sa najmanjim jedinicama jezika, glasovima. Upravo tu je veštačka inteligencija donela veliki napredak. Algoritmi mašinskog učenja treniraju se na velikim količinama podataka kako bi naučili da povežu određene obrasce moždanih signala sa određenim rečima ili glasovima.

U novijim eksperimentima, sistem je uspevao da prevede pokušaje govora brzinom od oko 30 reči u minuti, uz visoku tačnost. To je sporije od prirodnog govora, ali predstavlja ogroman korak za ljude koji ne mogu da komuniciraju na drugi način. Još veći izazov bilo je prepoznavanje takozvanog „unutrašnjeg govora“, misli koje ne pokušavamo ni da izgovorimo. Istraživanja pokazuju da su obrasci aktivnosti u mozgu tokom unutrašnjeg govora slični onima pri stvarnom govoru, ali su slabiji. Tehnologija zasad može da prepozna delove takvih misli u kontrolisanim zadacima, ali nije u stanju da precizno „pročita“ nefiltrirane, slobodne misli.

Ipak, napredak se nastavlja. Naučnici su uspeli da prepoznaju ne samo reči, već i ton, brzinu i ritam zamišljenog govora. To znači da će u budućnosti komunikacija putem mozga možda uključivati i emocije i naglasak, a ne samo suve reči. Iako još nismo stigli do potpunog čitanja misli, jasno je da veštačka inteligencija otvara vrata potpuno novom načinu komunikacije, posebno za one koji su je do sada bili lišeni, što će se pokazati u skoroj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)