Može li veštačka inteligencija pomoći policiji da brže pronađe begunce?

Pakistan je predstavio novi sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji bi trebalo da pomogne policijskim i istražnim službama da lakše pronađu najtraženije kriminalce. Suština ove tehnologije je u tome da računar može da analizira stare fotografije osumnjičenih i da napravi procenu kako te osobe danas verovatno izgledaju.

To znači da više neće biti dovoljno da neko pusti bradu, obrije glavu, smrša, ostari ili promeni stil kako bi izbegao prepoznavanje. Sistem može da simulira promene na licu kroz vreme i da tako napravi noviju verziju izgleda osobe za kojom se traga. Na taj način službe bezbednosti dobijaju mnogo korisniji alat od običnih starih fotografija.

Preporučujemo

Jedan od ključnih elemenata ovog projekta je unapređena digitalna baza najtraženijih osoba, često opisana kao elektronska verzija “crvene knjige”. U toj bazi ne nalaze se samo fotografije, već i širi podaci koji mogu pomoći u istrazi.

To uključuje informacije o identitetu, dokumentima, kontaktima, mogućim saradnicima, posebnim fizičkim obeležjima, kao i podatke o predmetima koji se vode pred sudovima. Poseban značaj ovaj sistem ima u borbi protiv krijumčarenja ljudi i ilegalnih migracija.

U bazu se unose i obrasci delovanja osumnjičenih, područja na kojima rade, rute koje koriste i poslednje poznate lokacije. To omogućava istražiteljima da ne traže samo pojedinca, već i da bolje razumeju celu mrežu kroz koju takve kriminalne aktivnosti funkcionišu.

Ovaj pristup je deo šire digitalizacije rada državnih službi. Umesto sporih i nepovezanih papirnih procesa, uvode se povezani informacioni sistemi koji omogućavaju bržu razmenu podataka, bolji nadzor i veću efikasnost. Digitalizuju se istrage, interne kontrole, administrativni postupci i nadzor nad radom zaposlenih.

Veštačka inteligencija se sve više koristi i u borbi protiv finansijskih prevara. Kako sve više ljudi koristi elektronska plaćanja, internet kupovinu i digitalne servise, tako rastu i mogućnosti za prevare.

Klasične metode često više nisu dovoljne, jer moderni prevaranti koriste automatizaciju, lažne identitete, fišing poruke i koordinisane napade. AI sistemi mogu da pregledaju ogromne količine podataka u realnom vremenu i da prepoznaju sumnjive obrasce ponašanja mnogo brže nego čovek.

To pomaže bankama, firmama i institucijama da ranije otkriju problem i spreče veću štetu.

Ipak, ova tehnologija nosi i određene izazove. Postavljaju se važna pitanja o privatnosti, zaštiti podataka i tačnosti odluka koje donose algoritmi.

Zato stručnjaci smatraju da je najbolje rešenje kombinacija ljudske procene i pametnih digitalnih alata. Ako se koristi odgovorno, veštačka inteligencija može postati veoma moćno sredstvo u borbi protiv kriminala i prevara.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)