Jevrosimović: AI može da oponaša razmišljanje, ali ne i da definiše svrhu

U eri kada veštačka inteligencija ubrzano menja sve segmente društva, od obrazovanja i privrede do globalne konkurentnosti, ključno pitanje tiče se toga može li AI ikada zameniti ljudski faktor, ili je upravo "prirodna" inteligencija taj neophodni pokretač koji veštačkoj daje smisao, pravac i etiku.

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja donosi nam jedan od najuspešnijih srpskih i regionalnih preduzetnika, vizionar sa višedecenijskim iskustvom u IT industriji, Veselin Jevrosimović, koji je osnivač i predsednik grupacije Comtrade, pionir IT obrazovanja u regionu, dugogodišnji lider u softverskom inženjeringu i čovek koji je od male distribucijske firme u Nemačkoj izgradio jednu od najvećih tehnoloških kompanija u jugoistočnoj Evropi, objavio je Euronews.

Preporučujemo

Veselin Jevrosimović biće govornik i učesnik poslednjeg panela "Digitalni kapital - Može li veštačka inteligencija bez prirodne?" na Business Summita 2026 u Beogradu, događaju koji medijski podržava Euronews Srbija. U ekskluzivnom intervjuu govori o budućnosti veštačke inteligencije, ulozi ljudskog kapitala, digitalnoj transformaciji, sportskoj paraleli sa biznisom, globalnim nejednakostima i tome šta našu regiju čini spremnom za AI revoluciju.

- Gospodine Jevrosimoviću, već trideset godina imate vašu letnju školu programiranja, a osnovali ste i prvu srednju, kao i visoku strukovnu školu za informacione tehnologije u Regionu. S obzirom na to da vaša grupacija zapošljava više od 4.000 ljudi, od čega značajan procenat čine upravo softverski inženjeri, da li veštačka inteligencija uopšte ima budućnost bez ove "prirodne" inteligencije u čije obrazovanje kontinuirano ulažete?

- Ulaganje u znanje oduvek je bilo temelj napretka, a danas, u eri ubrzane tehnološke i naučne evolucije koju pokreće veštačka inteligencija, to postaje sve jasnije izraženije. Znanje više nije samo resurs - ono je strateška prednost. Najuspešniji sistemi to razumeju i zato ne ulažu samo u tehnologiju, već u ljude koji toj tehnologiji daju smisao, pravac i granice.

Veštačka inteligencija je nastala iz prirodne ljudske radoznalosti i potrebe da razumemo i modelujemo svet oko sebe. Ona može da oponaša razmišljanje, ali ne i da definiše svrhu - to ostaje na nama. Zato upravljanje ovakvom tehnologijom zahteva kontinuirano ulaganje u obrazovanje, kritičko mišljenje i razvoj talenata koji razumeju ne samo kako, već i zašto.  U tom smislu- uloga "prirodne" inteligencije je da veštačku i usmerava i kontroliše.

Foto: Comtrade/Shutterstock

Ulaganje u mlade zato nije pitanje izbora, već dugoročne vizije. Oni koji danas uče i stvaraju sutra će određivati pravac razvoja - uz obavezu da, paralelno sa napretkom veštačke inteligencije, očuvaju ono što je čini smislenom: ljudsku odgovornost, etiku i svrhu.

- Kao bivši nacionalni prvak u skoku s motkom i donedavno aktuelni predsednik Atletskog saveza Srbije, kako povlačite paralelu između sportskog i tehnološkog razvoja? Može li tehnologija (AI) ikada u potpunosti da zameni ljudski, "prirodni" faktor, intuiciju i upornost koji donose rezultate na terenu i u biznisu?

- Posao i biznis posmatram kao zanat, baš kao i sport: gde rezultat dolazi kroz disciplinu, kontinuitet i spremnost da se stalno unapređujete. Na sličan način "uči" i tehnologija - kroz podatke, ponavljanje i optimizaciju postaje sve efikasnija, pa danas vidimo da u nekim segmentima može parirati, pa čak i nadmašiti čoveka.

Ipak, ostaje ključno pitanje granice - da li tehnologija može da zameni ono što je suštinski ljudsko. Vizija i inspiracija, unutrašnja motivacija, kao i "sportski duh" nisu lako merljivi niti u potpunosti prenosivi na mašine. Upravo ti elementi često prave razliku, i na terenu i u biznisu. Zato verujem da tehnologija može biti snažan saveznik, ali ne i potpuna zamena - jer ono što nas pokreće iznutra ne može da se prenese ili "odigra" umesto nas. Užitak i nagrada posle uloženog truda i radost kreacije, pripadaju isključivo čoveku, jer su deo ličnog doživljaja, a ne algoritma.

Primer toga najbolje se vidi upravo u sportu: i kada su priprema, analiza i disciplina maksimalno optimizovani, u samom trenutku borbe uvek ostaje prostor za nepredvidivo - impuls, kreativnost i iznenadna snaga u ključnom momentu, sposobnost da poguramo sebe više nego što smo mislili da možemo, kao i unutrašnji poriv za pobedom koji nijedan sistem ne može u potpunosti da reprodukuje. Tu se jasno vidi da inteligencija i svest nisu isto, i da i pored napretka tehnologije određeni deo iskustva i dalje ostaje isključivo ljudski.

Foto: Comtrade/Shutterstock

- Bili ste čest gost Svetskog ekonomskog foruma, imate uvid u globalne ekonomske tokove. Da li veštačka inteligencija predstavlja novi "digitalni kapital" koji će omogućiti zemljama u razvoju da sustignu najbogatije, ili će, naprotiv, AI produbiti nejednakosti na globalnom nivou?

- Ono što pokazuju poslednja istraživanja, globalni forumi i ekonomske analize jeste da veštačka inteligencija istovremeno otvara ogroman potencijal za rast, ali i nove linije podele. Procene iznete na Davosu 2025. govore o dodatnih petnaest triliona dolara globalnom BDP-u do kraja decenije, što ilustruje razmere mogućnosti, ali iste te analize upozoravaju da će najveći deo te vrednosti ostati tamo gde su već koncentrisani kapital, podaci i računarska moć. Drugim rečima, potencijal je ogroman - ali njegova raspodela nije automatska.

U osnovi AI kao "digitalnog kapitala" ne stoje samo algoritmi i talenti, već kompletna infrastruktura: podaci, energija, računarska snaga i sirovine bez kojih nema proizvodnje čipova (poput galijuma, germanijuma i antimona), što dodatno dobija geoekonomski značaj kroz ograničenja i kontrole izvoza. Upravo zato se AI sve više posmatra kao strateški resurs, a ne samo tehnološki trend, jer definiše nove odnose moći između onih koji grade infrastrukturu i onih koji je koriste.

Razvijene zemlje i sistemi koji već imaju podatke, infrastrukturu, energiju i kapital imaju i prednost u brzini usvajanja ovih tehnologija. Ostaje prostor i za zemlje u razvoju, ali ne kroz pasivno praćenje, već kroz strateško ulaganje u obrazovanje, digitalnu infrastrukturu i specifične niše u kojima mogu da izgrade konkurentnost. Zato se može reći da AI jeste novi oblik digitalnog kapitala, ali njegova raspodela neće biti ni automatska ni ravnomerna — već će zavisiti od spremnosti društava da ga razumeju, integrišu i pretvore u stvarnu ekonomsku vrednost.

- Comtrade je započeo širenje u regionu krajem devedesetih i vremenom izrastao u organizaciju od više od 30 kompanija u 15 zemalja. Da li je naša regija spremna da iskoristi AI kao alat za smanjenje ekonomskog jaza u odnosu na zapadna tržišta?

- Ljudski kapital u ovom delu Evrope spada među najkvalitetnije na svetu. Naši matematičari, inženjeri i istraživači godinama stoje iza rešenja koja koriste najveća imena globalne industrije. Kao firma koja posluje globalno, nikada ne zapostavljamo znanje i snagu naših stručnjaka. Naše znanje, ulaganje u obrazovanje, ali i naša inženjerska snaga, i centri razvoja - oslonjeni su upravo na region. A dokaz tome su globalni klijenti, dok naše firme u različitim zemljama služe kao platforma koja povezuje domaći talenat sa globalnim tržištima. To se pokazalo kao jedan od najefikasnijih modela za smanjenje ekonomskog jaza - ne čekati da tržišta dođu do nas, nego izgraditi mostove kojima mi izlazimo na njih, a i kojima oni ulažu u ovaj region.

Foto: Comtrade/Shutterstock

Ono što dodatno ohrabruje jeste da se region polako pozicionira i kao tehnološka infrastruktura, a ne samo kao izvoznik talenta. Dobar primer je Tier 1 data centar CERN-a u Kragujevcu - jedan od samo nekoliko takvih u svetu, koji će pokrivati oko petnaest procenata potreba CMS eksperimenta za računarskim kapacitetima. To nije samo naučni projekat. To je poruka da Srbija može da bude partner u najzahtevnijim globalnim računarskim sistemima, i da se gradi ekosistem koji će biti osnov za sve ono što dolazi u narednoj deceniji, uključujući i AI.

- Vaša kompanija je izabrana za člana CERN OpenLab-a, prestižne grupe u kojoj se nalazi samo desetak svetski poznatih kompanija poput Google-a, Intel-a i IBM-a. S obzirom na to da vi obezbeđujete rešenja za gigante kao što su Microsoft, HP i Nutanix, ko su po vašem mišljenju stvarni šampioni AI revolucije i zašto u svetu, ali i kod nas, nema više takvih inovatora?

- Verujem da pravi šampioni AI revolucije nisu oni koji ovu tehnologiju koriste samo za ubrzanje procesa i kratkoročnu optimizaciju profita, već za rešavanje kompleksnih problema i stvaranje suštinskih pomaka od dugoročne vrednosti. Najveći domet vidimo na polju gde AI menja živote - u medicini kroz bržu i precizniju dijagnostiku, i razvoju novih terapija, u nauci, obrazovanju i brojnim sistemima koji unapređuju kvalitet života.

Sa svojim razvojem i primenom, AI nosi ogromnu odgovornost. Reč je o brzo rastućoj i još uvek nedovoljno istraženoj tehnologiji, zbog čega vidimo i razilaženja među stručnjacima oko granica između profita, inovacije i etike. Suština je u balansu - između brzine razvoja i jasnih principa koji obezbeđuju dugoročnu vrednost. Zato je i manje inovatora: nije problem u tehnologiji, već u primeni i nameni tehnologije viziji i disciplini. AI je lako kopirati, ali je teško dosledno graditi pravac.

Foto: Comtrade/Shutterstock

Zato su pravi lideri oni koji razumeju širu sliku i imaju disciplinu da se fokusiraju isključivo na kratkoročne efekte, već da grade održivu vrednost — uz jasne principe, odgovornost i fokus na ono što traje i kada se tržište stabilizuje.

- Comtrade inženjeri zaduženi su za bezbednost i skladištenje ogromnih količina podataka koji se generišu u institutu CERN i koji su dostupni naučnicima širom sveta. Imajući u vidu da su veliki podaci "gorivo" za veštačku inteligenciju, gde nas eksponencijalni rast obrade ovih podataka zapravo vodi u narednoj deceniji?

- AI revolucija je u velikoj meri omogućena upravo kombinacijom dve stvari - ogromne dostupnosti podataka i sposobnosti da se oni obrađuju na nivou koji ranije nije bio moguć. Ako se vratimo u rane faze mašinskog učenja, ideje su postojale, ali nije bilo ni dovoljno podataka, ni dovoljno procesorske snage da se one ozbiljno razviju. Danas je situacija potpuno obrnuta - podaci se generišu u realnom vremenu, a sistemi postaju sve sposobniji da ih pretvaraju u upotrebljivo znanje.

Zato i vidimo eksponencijalan rast ulaganja u data centre, energiju i računarsku infrastrukturu - to postaje ključna "kičma" cele AI industrije. Velike kompanije i države ulaze u strateško takmičenje oko toga ko će imati pristup većoj računarskoj snazi i stabilnijim izvorima energije, jer to direktno određuje ko može da razvija naprednije sisteme. Čak se ozbiljno razmatraju i budući modeli distribucije obrade podataka, uključujući i decentralizaciju ka satelitima i svemirskim sistemima.

U tom smislu, naredna decenija neće biti samo priča o softveru, već o infrastrukturi - energiji, procesingu i podacima. AI će se sve više ugrađivati u sve industrije, a njegova vrednost će zavisiti od toga ko ima kapacitet da ga "nahrani" podacima i obradi u realnom vremenu. To je već sada globalna trka, i ona će definisati koje kompanije i zemlje će voditi naredni talas tehnološkog i ekonomskog razvoja.

- Još 2000. godine započeli ste evoluciju poslovanja osnivanjem kompanije za sistemsku integraciju, koja danas donosi preko 80% prihoda grupi kroz softver. Danas skoro svaka kompanija tvrdi da prolazi kroz digitalnu transformaciju. Kako, iz vašeg bogatog iskustva u implementaciji IT rešenja na globalnom tržištu, razlikujete suštinsku digitalnu transformaciju od obične "digitalne kozmetike"?

- Digitalna transformacija je pojam koji se već godinama koristi, ali je u praksi često sužen na prebacivanje u cloud ili modernizaciju sistema i digitalizaciju postojećih procesa. To jesu bili važni koraci, ali ne i suština promene. Sa pojavom novih mogućnosti, sve više dolazi do promene njenog razumevanja - gde se u prvi plan stavlja povezivanje informacija i njihova obrada, a ne samo digitalizacija kao cilj sama po sebi.

Foto: Comtrade/Shutterstock

Ključna razlika leži u tome da AI nije softver u klasičnom smislu, koji je bio nosilac prethodne ere transformacije. Tradicionalni softver je bio „precompiled“ – unapred, jednom napisan, stalno isti, dok se AI svaki put iznova formira kroz razumevanje konteksta, rezonovanje i generisanje odgovora u realnom vremenu. Zbog toga se menja i sama logika sistema - više nije pitanje instalacije alata, već sposobnosti organizacije da u realnom vremenu povezuje informacije i stvara inteligenciju iz podataka. Jer ukoliko inteligencija nije ugrađena u sisteme, ne govorimo o transformaciji, već samo o unapređenju postojećeg. Zato se može reći da danas AI ne nadograđuje digitalnu transformaciju — on je redefiniše: cloud, DevOps i automatizacija bili su temelj prethodne ere, ali danas AI postaje centralni pokretač, a organizacije koje to razumeju prelaze iz digitalne u AI transformaciju, dok ostali ostaju u optimizaciji postojećeg.

- U IT biznisu ste još od 1986. godine, prošavši put od distribucije računarske opreme u Nemačkoj do kreiranja naprednih softverskih rešenja u Bostonu sa kompanijom HYCU. Svedočili ste celokupnoj evoluciji IT infrastrukture. Zašto su nam bile potrebne decenije da dođemo do 5G mreže i da li je ona onaj nedostajući infrastrukturni temelj bez kojeg AI revolucija ne bi bila moguća u punom kapacitetu?

- AI revolucija nije rezultat jedne tehnologije, već spoja više paralelnih pomaka. Ideja mašinskog učenja postoji decenijama, ali tek danas imamo uslove da se ono odvija u industrijskoj skali, brzo i u realnom vremenu.

U tom okviru, 5G je samo jedan sloj šire infrastrukture: važan za brzinu i povezanost, ali ne i ključni nosilac promene. Daleko veći deo „težine“ AI revolucije leži u data centrima, GPU arhitekturama, globalnim sistemima obrade podataka i sposobnosti da se informacije povezuju na nivou koji ranije nije bio moguć. Kompanije poput Nvidie nisu samo pratile trend, već su omogućile prelazak iz teorije u praktičnu primenu kroz masovnu računarsku moć.

Zato se danas ne govori o jednoj tehnologiji koja menja sve, već o celom ekosistemu koji zajedno omogućava novu generaciju primene. Primena 5G ili razvoj 6G-a dovešće neminovno do ubrzavanja komunikacije i dostupnosti, ali ne definišu revoluciju - suština je u tome što prvi put imamo globalni kapacitet da se podaci prikupljaju, obrađuju i koriste u realnom vremenu, na skali koja menja industrije.

- Postoji li opasnost od AI balona?

- Ono što danas vidimo oko veštačke inteligencije je slika rane faze velike industrijske promene - koju odlikuju visok nivo ulaganja, brzo formiranje novih kompanija i još uvek nedovoljno jasno razumevanje šta dugoročno zaista donosi vrednost.

Iz tog prostora neizvesnosti i nedovoljnog poznavanja efekata i mogućnosti nove tehnologije, neminovno dolazi i do prenaduvanih procena i neodrživih modela, jer deo investicija prati više očekivanje nego realnu primenu. Veliki deo današnje masovne upotrebe - od generisanih slika do brzog sadržaja - iako prijemčiv i u širokoj upotrebi, još uvek ne generiše ekonomski povrat koji opravdava nivo investicija, dok hiperprodukcija sličnih startapa dodatno pojačava pritisak na tržište, a sve zajedno podstaknuto je jurnjavom za brzim povratom i hype-om koji proizilazi iz nedovoljnog razumevanja realnih mogućnosti tehnologije.

Razvoj zahteva ogromna ulaganja, dok svaka nova generacija ovih modela ne donosi uvek proporcionalan skok u performansama.

Međutim, treba razumeti da je u pitanju industrijski razvoj. AI nisu samo alati i jezički modeli — on već sada utiče na sve sektore, od proizvodnje i logistike do zdravstva i finansija, i taj uticaj neće nestati, već će se produbljivati. U takvim fazama dolazi do korekcije tržišta, a dugoročno ostaju samo rešenja sa stvarnom primenom i vrednošću. AI neće nestati, već će se menjati način njegove primene i fokus ulaganja. Tehnologija kao baza ostaje, ali se tržište čisti. Kao i u ranijim tehnološkim ciklusima, kroz korekcije i eventualna "pucanja" ostaju sistemi koji imaju stvarnu infrastrukturalnu i industrijsku vrednost.

- Tri veštine za novo doba

- U ovom okruženju koje se brzo menja, tri stvari izdvajam kao ključne. Prva je sposobnost učenja i prilagođavanja - jer se tehnologija razvija brže nego ikada i ono što važi danas, već sutra će biti unapređeno. Druga je razumevanje šire slike, ne samo alata - važno je videti kako tehnologija utiče na procese, biznis i industrije, a ne samo kako se koristi pojedinačno. Treća je kritičko razmišljanje i donošenje odluka - jer u svetu gde je sve automatizovano i ubrzano, najveću vrednost i dalje ima ljudska procena šta je zaista važno, a šta je samo prolazni trend.

Sve može da se stavi u sistem, međutim ono najvažnije ne nastaje iz formule. Nastaje iz inspiracije, emocije, talenta, znanja, i sposobnosti da se vidi dalje od podataka. I upravo tu, i u eri veštačke inteligencije, ostaje suštinski prostor čoveka.

Jer najveće stvari i dalje ne nastaju iz formula - već iz vizije koja ih nadilazi.

(Telegraf.rs / Euronews.rs)