Hoće li nas veštačka inteligencija prevariti bolje nego čovek?

Do skoro je internet prevara imala prepoznatljiv miris. Loš prevod, čudna adresa pošiljaoca, poruka puna grešaka i obećanje koje zvuči suviše dobro da bi bilo istinito. Danas se ta granica briše. Veštačka inteligencija omogućava prevarantima da pišu ubedljive poruke, oponašaju glas bliske osobe, naprave lažni video poziv i prilagode priču tačno onome čega se žrtva plaši ili čemu se nada.

Zato je neprijatna istina sledeća, veštačka inteligencija može da vara bolje od prosečnog čoveka. Ne zato što je pametnija u ljudskom smislu, već zato što je brža, strpljivija i sposobna da obradi ogromnu količinu podataka. Čovek prevarant mora da smisli priču, pogreši u tonu, izgubi koncentraciju ili se oda detaljem. Mašina može da testira hiljade verzija iste poruke, da koristi javne podatke sa društvenih mreža i da napravi prevaru koja deluje lično, hitno i uverljivo.

Preporučujemo

Najopasnije nisu samo velike prevare, već one svakodnevne. Poruka koja izgleda kao da dolazi iz banke. Poziv u kojem čujete glas deteta, roditelja ili direktora. Video u kojem poznata osoba navodno preporučuje ulaganje. Lažni profil koji mesecima gradi poverenje. Kada se emocija spoji sa tehnologijom, razum često zakasni nekoliko minuta, a tih nekoliko minuta može biti dovoljno da nestanu novac, podaci ili ugled.

Posebno zabrinjava to što prevare više nisu posao usamljenog kriminalca. One postaju industrija. Alati za lažne glasove, lažna dokumenta, lažne slike i automatizovane poruke sve su dostupniji. Nekada je za takvu manipulaciju bilo potrebno mnogo znanja, opreme i vremena. Danas je dovoljno malo tuđih podataka, nekoliko fotografija, kratak audio snimak i dobro osmišljena priča.

Zbog toga žrtva više nije samo neko ko je nepažljiv, već svako ko u pogrešnom trenutku poveruje poruci koja deluje poznato. Posledice mogu biti ozbiljne. Ljudi će sve teže verovati pozivima, snimcima i porukama. Banke, škole, firme i državne službe moraće da menjaju način provere identiteta. Porodice će možda imati svoje dogovorene reči za hitne situacije. Novinari i čitaoci moraće pažljivije da proveravaju izvore. Najveći problem neće biti samo novac, već gubitak poverenja u ono što vidimo i čujemo.

Ipak, rešenje nije panika, već nova digitalna pismenost. Svaku hitnu poruku treba proveriti drugim kanalom. Svaki zahtev za slanje novca treba zaustaviti na nekoliko minuta. Svaki snimak treba gledati sa zdravom sumnjom. Ako veštačka inteligencija može da napravi savršenu masku, da li ćemo konačno naučiti da ne verujemo maski, nego proveri koja stoji iza nje?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)