Kina ukida čak 12.000 fakultetskih smerova, razlog je ozbiljniji nego što izgleda

Kineski univerziteti prolaze kroz jednu od najvećih reformi obrazovanja u poslednjim decenijama. U okviru prilagođavanja tržištu rada i ubrzanom razvoju veštačke inteligencije, ukinuto je ili suspendovano više od 12.000 studijskih programa, dok se istovremeno uvode hiljade novih, tehnološki orijentisanih smerova.

Ova promena deo je šire strategije Kine da ubrza razvoj u oblasti budućih visokotehnoloških industrija, ali i da ublaži sve veći problem nezaposlenosti među diplomcima.

Preporučujemo

Između 2021. i 2025. godine, oko 30 odsto univerzitetskih programa u zemlji doživelo je izmene, što pokazuje obim transformacije obrazovnog sistema.

AI i tržište rada menjaju prioritete univerziteta

Najveći rezovi zabeleženi su u oblastima kao što su umetnost, humanistika, strani jezici i menadžment. Ove discipline se sve češće smatraju prezasićenim ili manje usklađenim sa potrebama tržišta rada.

Istovremeno, univerziteti uvode nove programe koji su direktno povezani sa razvojem veštačke inteligencije, robotike i digitalne ekonomije. Poseban fokus stavlja se na oblasti koje Kina vidi kao ključne za budući ekonomski rast.

Jedan od primera je uvođenje smerova koji se bave takozvanom “utelovljenom inteligencijom”, konceptom koji povezuje AI sa fizičkim sistemima i realnom industrijom.

Tradicionalni smerovi gube vrednost na tržištu

Pritisak na univerzitete dolazi i zbog činjenice da veliki broj diplomaca ima poteškoće u pronalaženju posla. Stopa nezaposlenosti među mladima ostaje visoka, dok tržište rada sve brže menja zahteve pod uticajem tehnologije.

U nekim slučajevima, univerziteti ukidaju programe koji su uvedeni tek pre nekoliko godina jer ne donose očekivane rezultate na tržištu rada.

Primer je i Univerzitet nauke i tehnologije u Šangaju, koji je obustavio upis na smeru dizajna proizvoda zbog slabih izgleda za zapošljavanje studenata u toj oblasti.

Studenti i bivši diplomci navode da je veštačka inteligencija već preuzela deo poslova koji su ranije zahtevali specijalizovane veštine, poput modelovanja i renderovanja.

Novi model obrazovanja sve fleksibilniji

Stručnjaci upozoravaju da stalno menjanje i ukidanje smerova nije dugoročno rešenje. Sve više se govori o potrebi da se univerziteti okrenu fleksibilnijem modelu obrazovanja, gde studenti sami biraju kombinacije predmeta.

Takav pristup bi omogućio studentima da lakše prilagođavaju svoje obrazovanje promenljivom tržištu rada i ličnim interesima.

U Kini se sve više prihvata ideja da fakultetska diploma više nije konačna tačka obrazovanja, već početak procesa koji se nastavlja kroz celo profesionalno usavršavanje.

Promene koje se sada dešavaju pokazuju koliko brzo veštačka inteligencija menja ne samo industriju, već i temelje obrazovnog sistema.

(Telegraf.rs)