Lažne aplikacije postale hit: Ljudi svesno naručuju hranu koju nikada neće jesti, razlog je bizaran

Internet je dobio novi neobičan trend koji pokazuje koliko se promenio način na koji ljudi koriste tehnologiju. Umesto stvarne kupovine, naručivanja hrane ili drugih aktivnosti, sve više korisnika posećuje takozvane "dopaminske sajtove", odnosno lažne aplikacije, koje samo simuliraju osećaj obavljanja svakodnevnih radnji.

Ove platforme omogućavaju korisnicima da pregledaju menije, dodaju proizvode u korpu i kliknu dugme za naručivanje, iako se ništa stvarno ne isporučuje. Cilj je da se dobije kratkotrajni osećaj zadovoljstva bez trošenja novca.

Preporučujemo

Trend je posebno primećen među mlađim korisnicima u Južnoj Koreji, gde ljudi koriste ovakve stranice kao način opuštanja tokom kasnih sati ili trenutaka dosade.

Lažna dostava hrane kao digitalna zabava

Jedan od primera je lažna aplikacija za dostavu hrane koja imitira iskustvo poznatih servisa. Korisnik može da pretražuje ponudu, bira obroke, ubacuje ih u korpu i završava narudžbinu, ali bez stvarne kupovine.

Samo listanje menija i pritiskanje dugmeta za poručivanje dovoljno je da kod nekih korisnika izazove osećaj zadovoljstva sličan pravoj kupovini. Na taj način aplikacija pretvara svakodnevnu naviku u malu digitalnu simulaciju.

Jedan korisnik platforme Iks, poznat pod nadimkom @malheelife, napravio je sličan servis u maju koristeći ChatGPT. Mobilni sajt napravljen je na korejskom jeziku i izgleda poput klasičnih aplikacija za dostavu, sa ocenama, korpom i različitim opcijama.

U isto vreme pojavio se i FakeEats, aplikacija dostupna na engleskom jeziku koja funkcioniše po sličnoj ideji. Predstavlja se kao servis za ljude koji žele da se izbore sa apetitom, a uključuje čak i nivoe nagrada i sadržaj napravljen uz pomoć veštačke inteligencije.

Internet sve više simulira stvarni život

Ovaj trend nije ograničen samo na hranu. Postoje i sajtovi koji omogućavaju korisnicima da simuliraju druge navike, uključujući pauze za pušenje.

Jedna platforma prikazuje sliku cigarete, dugme za početak i poruke drugih ljudi koji su trenutno prisutni. Ideja nije stvarno pušenje, već osećaj da se korisnik nalazi u zajedničkom prostoru sa drugima.

Najzanimljiviji deo ovakvih servisa nije sama komunikacija, već saznanje da su druge osobe tu. Neki korisnici navode da im ovakva mesta pomažu da se osećaju manje usamljeno tokom rada ili učenja.

Profesor Kim Hjun Sik sa Univerziteta Jungvon smatra da ovaj trend odgovara potrebi internet generacije za stalnom stimulacijom. Simuliranje svakodnevnih aktivnosti omogućava ljudima da dobiju osećaj kontrole i zadovoljstva bez stvarnih finansijskih ili fizičkih obaveza.

Nova faza kulture instant zadovoljstva

Pojava dopaminskih sajtova uklapa se u širi trend interneta gde korisnici sve češće traže kratke, jednostavne izvore zadovoljstva. Društvene mreže, kratki video formati i mobilne igre već godinama funkcionišu na sličnom principu.

Sada se taj model proširio i na imitiranje kupovine i svakodnevnih aktivnosti. Umesto da se koristi tehnologija za obavljanje stvarnih zadataka, tehnologija sve češće pravi njihove virtuelne verzije.

Ovakvi servisi pokazuju koliko su se promenile digitalne navike. Granica između stvarnog iskustva i njegove simulacije postaje sve tanja, a internet pronalazi nove načine da ljudima pruži osećaj nagrade čak i kada se ništa stvarno ne dešava.

(Telegraf.rs)