Da li veštačka inteligencija može da postane vaš drugi izvor prihoda?

Priče o brzoj zaradi pomoću veštačke inteligencije često zvuče kao reklame za lako bogaćenje. Ipak, najnoviji podaci pokazuju da se iza preteranih obećanja nalazi stvarna promena. Ljudi koji umeju da koriste ove alate već brže završavaju poslove, nude više usluga i lakše dolaze do klijenata. To ne znači da računar zarađuje umesto njih, već da jedna osoba danas može da uradi posao za koji joj je ranije trebalo mnogo više vremena.

Najjednostavnije mogućnosti nalaze se u poslovima koje prosečan korisnik već delimično poznaje. Veštačka inteligencija može pomoći pri pisanju tekstova, prevođenju, pripremi objava za društvene mreže, obradi fotografija, izradi prezentacija, istraživanju tržišta i kreiranju materijala za učenje.

Preporučujemo

Mali preduzetnici je sve češće koriste i za odgovaranje kupcima, administraciju, računovodstvene zadatke i analizu podataka. Time se ne stvara novac pritiskom na dugme, ali se oslobađa vreme koje može biti prodato kroz dodatnu uslugu.

Posebno zanimljiva prilika je rad za mala preduzeća koja nemaju zaposlene za marketing, dizajn ili automatizaciju. Neko ko poznaje potrebe frizerskog salona, ordinacije, restorana ili male trgovine može ponuditi uređivanje sadržaja, odgovore na česta pitanja, promotivne materijale, jednostavne internet prodavnice ili organizovanje poslovnih podataka.

Klijent zapravo ne plaća korišćenje alata, već rešavanje konkretnog problema. Mogućnosti postoje i u podučavanju, pripremi radnih biografija, uređivanju video sadržaja, izradi digitalnih priručnika i uvođenju jednostavnih automatizovanih postupaka.

Najvažnije je početi od sposobnosti koju osoba već poseduje, a ne od trenutno popularnog alata. Tehnologija se brzo menja, dok poznavanje određene profesije, tržišta ili grupe kupaca ostaje vredno.

Istraživanja tržišta rada pokazuju da zaposleni sa znanjem iz oblasti veštačke inteligencije mogu stvarati veću vrednost, ali i da rastu zahtevi za ljudskim sposobnostima, kao što su procena, kreativnost, komunikacija i odgovornost.

Tu se ruši popularni mit da je dovoljno uneti jednu naredbu i prodati prvi dobijeni rezultat. Sadržaj bez provere često je netačan, bezličan ili isti kao hiljade drugih ponuda.

Postoji i tamnija strana nove ekonomije. Internet je preplavljen savetima o automatskoj zaradi, digitalnim proizvodima i kanalima koji navodno donose novac bez rada.

Analize takvih sadržaja upozoravaju na neproverljive tvrdnje o prihodima, kopiranje tuđeg rada i veštačko stvaranje publike. Održiva dodatna zarada ipak zahteva znanje, poverenje, proveru rezultata i stvarnu korist za kupca.

Veštačka inteligencija ne pretvara svakoga u preduzetnika, ali smanjuje cenu pokušaja i omogućava da se ideja testira bez velikog ulaganja. Da li će je ljudi koristiti da unaprede sopstvene sposobnosti ili će očekivanje lake zarade pretvoriti novu priliku u još jedno veliko razočaranje?

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)