Zašto su cene RAM-a dostigle istorijski maksimum

Cena RAM-a naglo je porasla u poslednjih 18 meseci, a rast se očekuje i tokom cele ove godine. Za komponentu čija je cena relativno stabilno padala od šezdesetih godina prošlog veka, ovakav skok je potpuno neuobičajen. Mnogi zato situaciju nazivaju "RAM-okalipsa", jer nekada jeftina i dostupna roba danas postaje pravi luksuz.

RAM omogućava procesoru brz i efikasan pristup podacima. Nalazi se između diska i procesora, preuzima potrebne fajlove sa diska i drži ih spremne za trenutnu obradu. Što više RAM-a računar ima, više podataka može da čeka spremno za brz odgovor.

Preporučujemo

Ko proizvodi RAM i zašto poskupljuje

Najveći deo svetske proizvodnje RAM-a dolazi od tri kompanije: Samsung, SK Hynix i Micron. Standardna DRAM memorija koristi se u svakodnevnoj elektronici, dok se HBM memorija (High Bandwidth Memory) koristi u znatno zahtevnijim računarskim sistemima, poput podatak centara i treniranja veštačke inteligencije.

Iako se standardna DRAM i nova HBM memorija ne mogu direktno zamenjivati, proizvode se od istih sirovina, silicijumskih ploča, ali je njihova izrada potpuno drugačija. Prema rečima Sandžaja Mehrotre, izvršnog direktora Microna, za proizvodnju jedne HBM memorijske jedinice potrebno je oko tri puta više silicijumskih pločica nego za jedan standardni DDR5 modul.

Podaci sa specijalizovanih sajtova za praćenje hardvera pokazuju da je cena kompleta od dva modula od 16GB DDR5-4800 memorije skočila sa manje od 85 evra početkom 2025. godine na preko 340 evra danas. Komplet od 32GB DDR5-6000 memorije, koji je ranije koštao nešto ispod 215 evra, sada se prodaje za preko 1020 evra, što je iznos jednak ceni celog novog vrhunskog laptopa.

Kriva je veštačka inteligencija

Kratak odgovor na pitanje šta stoji iza rekordnih cena glasi: veštačka inteligencija. Kompanije koje se bave AI tehnologijom, sa ogromnim finansijskim sredstvima od investitora, praktično su otkupile skoro celu svetsku proizvodnju RAM memorije.

Poslednje dve decenije globalno tržište RAM-a bilo je relativno predvidljivo. Proizvođači su znali koliko će telefona i računara biti kupljeno i kada. Kompanije poput OpenAI imaju ogromna budžetska sredstva kojima su unapred otkupile proizvodne kapacitete fabrika za godine unapred. Prema analizama DigiTimes-a, ceo kapacitet proizvodnje RAM-a za 2027. godinu je već potpuno rasprodat.

Koliko je situacija ozbiljna pokazuje primer kompleksa xAI Colossus u Memfisu, koji ima 555.000 NVIDIA grafičkih procesora vrednih preko 15,3 milijarde evra. Ako bi svi ti serveri bili opremljeni maksimalnom memorijom, sam ovaj centar koristio bi neverovatnih 112.005.000 GB RAM-a, što je količina memorije jednaka onoj u 14.000.625 uređaja iPhone 17. Prema podacima iz marta, širom sveta se trenutno gradi još 831 sličan podatak centar.

Dodatan primer razmera tražnje predstavlja dogovor između OpenAI i AMD iz oktobra 2025. godine za izgradnju novih podatak centara ukupnog kapaciteta od 6 gigavata. Sama prva faza tog projekta mogla bi da potroši do 194.400.000 GB RAM-a, što predstavlja samo šestinu celog dogovora.

Kada bi cene RAM-a mogle da padnu

Trenutno niko ne može da da siguran odgovor. Cene bi brzo pale samo ukoliko bi balon veštačke inteligencije pukao ranije nego što se očekuje. Ako se to ne dogodi, ni sami proizvođači ne očekuju brzo poboljšanje situacije.

Kvak No-džung, izvršni direktor SK Hynix-a, izjavio je za Reuters da će situacija postati još ozbiljnija 2027. godine i da će tražnja premašivati ponudu čak i posle 2030. godine. Sandžaj Mehrotra iz Microna potvrdio je investitorima da će nestašica potrajati i posle 2027-2028. godine, dok analitičari Deloitte-a smatraju da olakšanja na tržištu neće biti pre 2030. godine.

Kompanije za veštačku inteligenciju mogu da pokrenu novi podatak centar za nekoliko meseci, dok je izgradnja nove fabrike RAM memorije mnogo sporiji i skuplji proces, koji zahteva milijarde evra i izuzetno čisto radno okruženje. SK Hynix se obavezao da izgradi dve nove fabrike memorije u Južnoj Koreji, u vrednosti preko 32,4 milijarde evra, ali se proizvodnja očekuje najranije u junu 2029. godine.

Krajem 2025. godine, Micron je čak potpuno ugasio svoj brend Crucial, koji je nudio memoriju za obične potrošače, kako bi sve resurse usmerio ka profitabilnijem HBM segmentu. Ova strategija donosi ogroman finansijski uspeh proizvođačima. Micron je prijavio kvartalne prihode veće od 24,5 milijardi evra, uz bruto maržu od 84,9 odsto, dok je SK Hynix zabeležio rast operativnog profita od 557 odsto na godišnjem nivou.

Da li sada kupiti RAM ili sačekati

Panična kupovina se ne preporučuje, jer samo produbljuje krizu. Četiri godine je ipak dug period čekanja, naročito ako cene nastave da rastu. Sasvim je moguće da će za nekoliko godina cene biti čak i više nego danas.

Ako je RAM zaista potreban za posao ili upotrebu u narednih četiri godine, bolje je kupiti je što pre. Ukoliko kupovina nije hitna, najrazumnije je sačekati, koristiti postojeću opremu ili potražiti memoriju na tržištu polovnog hardvera. Osnovno pravilo je da se memorija ne kupuje u svrhu preprodaje po višoj ceni, kako se dodatno ne bi podsticala veštačka nestašica na tržištu.

(Telegraf.rs)