AI dobio pravi auto u ruke: Samo jedan od četiri modela uspeo da prođe stazu

Četiri velika AI modela dobila su kontrolu nad pravom Toyotom Corollom, a istraživači su proverili mogu li da je provedu kroz jednostavnu stazu od čunjeva. Samo je GPT-6 Astra uspela da stigne do cilja, dok su ostali modeli završili vožnju mnogo ranije.

Eksperiment je deo projekta DrivingBench, koji pokušava da odgovori na zanimljivo pitanje: šta se dešava kada univerzalnom AI modelu, koji nije posebno treniran za vožnju, date kontrolu nad stvarnim automobilom?

Preporučujemo

Test nije izveden na javnom putu. Istraživači su koristili Toyotu Corollu iz 2022. godine, opremljenu sistemom comma four i openpilotom, dok se automobil kretao po zatvorenom parkingu sa čunjevima koji su označavali trasu.

Modeli su mogli da kontrolišu pravac, brzinu i trajanje pojedinačnih pokreta. Istovremeno je u automobilu bio čovek spreman da reaguje kočnicom, a brzina je bila ograničena kako bi se rizik tokom eksperimenta sveo na minimum.

Staza je bila duga oko 134,7 metara i sadržala je ravne delove i više krivina. Svaki model dobio je do tri pokušaja, a posle neuspeha mogao je da analizira šta je uradio pogrešno i pokuša ponovo.

Rezultati su se veoma razlikovali.

GPT-6 Astra je jedina završila čitavu stazu. U prvom pokušaju prešla je oko polovine trase, a u drugom je stigla do kraja za 5 minuta i 22 sekunde. Claude Fable 5.1 je u najboljem pokušaju stigao do 45 odsto staze, dok su Grok 4.6 i GPT-5.6 Sol ostvarili 11, odnosno 6 odsto.

Međutim, ovaj rezultat ne znači da je GPT-6 Astra postala vozač. Njena uspešna vožnja bila je izuzetno spora. Prosečna brzina tokom završene vožnje bila je oko 0,42 metra u sekundi, odnosno približno 1,5 kilometara na sat.

Drugim rečima, model je uspeo da kontroliše automobil na veoma jednostavnoj i kontrolisanoj stazi, ali mu je za to trebalo više od pet minuta. Čovek je tokom testa sve vreme bio spreman da zakoči.

Najveći problem nije bio samo u "inteligenciji"

Istraživači su tokom eksperimenata primetili nekoliko problema. Modeli su, između ostalog, teško procenjivali položaj automobila u odnosu na čunjeve i nisu uvek pravilno zaključivali kojom stranom označene trase treba da prođu.

Još veći problem bila je brzina donošenja odluka. Automobil nastavlja da se kreće dok model razmišlja o sledećoj komandi, pa duže pauze između naredbi mogu da budu veliki problem kada se AI koristi za upravljanje fizičkim sistemom.

Upravo zbog toga ovaj eksperiment pokazuje nešto što se ne vidi kada AI samo odgovara na pitanja na ekranu. Nije dovoljno da model zna šta treba uraditi. Mora dovoljno brzo da proceni situaciju i pošalje novu komandu dok se stvarni svet oko njega menja.

To je velika razlika između razgovora sa četbotom i upravljanja automobilom.

Sama činjenica da je jedan univerzalni AI model uspeo da prođe celu stazu ipak je ono što je privuklo pažnju istraživača. GPT-6 Astra nije posebno trenirana kao sistem za autonomnu vožnju, za razliku od namenskih tehnologija koje godinama razvijaju kompanije poput Waymo-a.

Ipak, rezultat treba posmatrati veoma oprezno. Jedna završena vožnja na jednom zatvorenom poligonu nije dokaz da veliki jezički modeli mogu bezbedno da voze automobil. Sami autori navode da je potrebno mnogo više ponavljanja i različitih staza kako bi se izvukli pouzdaniji zaključci.

Za sada ovaj eksperiment više govori o tome koliko je AI stigao kada mora da deluje u fizičkom svetu nego o tome kada ćemo dobiti četbot koji može da zameni vozača.

A odgovor je za sada prilično jasan: još dugo nećete moći da prepustite automobil običnom AI modelu i odete da spavate.

(Telegraf.rs)