Šefovi najvećih AI kompanija tvrde da ovo nije moglo da se izbegne, ali istina je drugačija

Šefovi najvećih kompanija za veštačku inteligenciju sve češće tvrde da je njen razvoj neizbežan i da niko ne može da ga zaustavi. Međutim, iza AI revolucije stoje konkretne odluke ljudi koji vode ovu industriju, a upravo su te odluke mogle da promene njen današnji izgled.

Direktor OpenAI-ja Sem Altman nazvao je razvoj veštačke inteligencije neizbežnim, dok je direktor Anthropica Dario Amodei uporedio ovu tehnologiju sa autobusom koji ne može da se zaustavi, već samo da se usmerava.

Preporučujemo

Takvo predstavljanje stvari otvara važno pitanje: ako tehnološki giganti odlučuju kako razvijaju AI, ko ih oslobađa odgovornosti za posledice?

U knjizi "The AGI Chronicles", tehnološki novinar Kevin Rus prati razvoj vodećih AI kompanija od 2015. do početka 2026. godine, na osnovu razgovora sa više od 150 istraživača, direktora, investitora i drugih ljudi iz industrije. Njegov zaključak je da stvaranje veštačke opšte inteligencije nije bilo unapred određeno, već je proizašlo iz odluka relativno male grupe ljudi.

Tehnološka budućnost nije unapred zapisana

Istorija pokazuje da ni tehnologije koje deluju nezaustavljivo ne moraju da ostvare obećanu budućnost. Krajem 19. veka električni automobili već su bili prisutni na tržištu, a Henri Ford i Tomas Edison pokušavali su da razviju električni automobil početkom 20. veka.

Ipak, tehnička ograničenja, poslovne odluke i prednost benzinskih motora odveli su automobilsku industriju drugim putem. Slična očekivanja pratila su nuklearnu energiju i nadzvučne putničke avione, ali su političke, ekonomske i društvene okolnosti promenile njihove izglede.

Rus smatra da je razvoj AI-ja dobio snažan zamah kada se pokazalo da povećavanje modela i količine podataka može da poboljša njihove rezultate. Kompanije su potom imale jak motiv da nastave da ulažu u ovu tehnologiju, ali to ne znači da je svaki njihov naredni potez bio neizbežan.

Ko je odlučio da AI izgleda ovako?

Kompanije su, na primer, odlučile da svoje modele treniraju na ogromnim količinama sadržaja zaštićenog autorskim pravima, što je pokrenulo sporove sa piscima, umetnicima i drugim autorima. OpenAI je krajem 2022. predstavio ChatGPT širokoj javnosti, pokrenuvši talas interesovanja i ogromnih ulaganja u generativnu veštačku inteligenciju.

Drugačiji pristup autorskim pravima, stroža pravila za industriju, veća ulaganja u čistije izvore energije ili duži razvojni ciklusi mogli su da dovedu do drugačijeg rezultata. Odluke o tome donosili su ljudi, kompanije i političari, a ne nekakva sila izvan njihove kontrole.

Tvrdnja da je AI neizbežan može da posluži i kao način izbegavanja odgovornosti. Ako se razvoj predstavlja kao proces koji niko ne može da zaustavi, mnogo je lakše posledice prikazati kao cenu napretka nego kao rezultat konkretnih poslovnih i političkih izbora.

Rus je priznao da je, nakon uspeha metode povećavanja modela, bilo očekivano da će kompanije pokušati da je iskoriste do krajnjih granica. Ipak, očekivanje da će kompanije želeti da zarade novac ne znači da su njihovi postupci bili unapred određeni.

Pitanje zato nije samo koliko će veštačka inteligencija postati moćna. Važno je i ko odlučuje kako će se razvijati, ko snosi posledice i da li društvo ima mogućnost da utiče na njen pravac. Istorija tehnologije pokazuje da budućnost nije uvek onakva kakvom je predstavljaju oni koji imaju najviše interesa da je oblikuju.

(Telegraf.rs)