Šta je "kliping"? Novi posao u kom mladi zarađuju hiljade evra a može da se radi i iz kreveta

Eknor Sing, dvadesetdvogodišnjak iz Londona, tvrdi da su mu za godišnju zaradu veću od 120.000 funti, odnosno oko 140.000 evra, potrebni samo pametni telefon i stabilna internet veza. On se bavi zanimanjem koje je u digitalnom svetu poznato kao kliping, poslom u kom kreatori prave kratke, vertikalne video zapise za društvene mreže sa ciljem da postignu viralni uspeh.

​Princip rada je jednostavan: klijenti, među kojima su modni brendovi, muzičke izdavačke kuće, filmski studiji, ali i podkasteri i influenseri, dostavljaju duže video materijale.

Preporučujemo

Kreatori, koji najčešće imaju između 16 i 25 godina, pregledaju dugačak snimak, pronalaze najzanimljivije momente i montiraju klipove u trajanju od 30 do 60 sekundi prilagođene mrežama kao što su TikTok, Instagram i YouTube Shorts. Kompanije se sve češće oslanjaju na mlađu generaciju jer ona intuitivno razume šta privlači njihove vršnjake i kakav sadržaj algoritmi preporučuju na vertikalnim formatima.

​Zarada po broju pregleda: Od hobija do 10.000 funti mesečno

​Model naplate uglavnom se zasniva na uspehu samog snimka, pa kreatori mogu zaraditi i do tri dolara na svakih 1.000 pregleda na različitim mrežama, što uspešan video može učiniti izuzetno profitabilnim.

​Sing navodi da je u ovaj posao ušao prošle godine, kada je montirao kratak video sa pevačicom Duom Lipom za Instagram i za to dobio 300 dolara. Danas tvrdi da mesečno prihoduje najmanje 10.000 funti. Među njegovim uspešnijim radovima nalazi se i viralni snimak sa pevačicom Sabrinom Karpenter sa Met Gale, gde je zabeležena njena reakcija kada joj je neko stao na haljinu.

​Za mnoge druge ovo je ipak samo dodatni izvor prihoda. Dvadesetčetvorogodišnji Itan Vims iz Kanzasa zarađuje oko 1.000 dolara mesečno kreirajući kratke formate za popularnog jutjubera Kejleba Hamera. Vims objašnjava da mu ovaj rad od kuće pruža fleksibilnost i više vremena za porodicu, umesto klasičnog kancelarijskog posla.

​Zašto brendovi radije plaćaju kreatore nego klasične reklame

​Povezivanje klijenata i kreatora odvija se preko onlajn foruma poput Reddita i Discorda, ali i specijalizovanih platformi kao što su Clipping Culture, Vyro, Whop i Kick. Ove platforme uzimaju proviziju od kompanija, a među klijentima su i velika imena poput Universal Music Group, Capitol Records i HBO Max.

​Za kompanije je znatno jeftinije i efikasnije da angažuju dvadesetogodišnjaka koji radi iz svoje sobe nego da ulažu ogroman novac u tradicionalne marketinške kampanje. Na primer, američka kompanija za montažne kuće Boxabl navodi da su njihovi video klipovi sakupili oko milijardu pregleda. Britanski podkaster Džimi Mekloklin ističe da kratki formati funkcionišu poput najava, jer punu verziju podkasta presluša nekoliko desetina hiljada ljudi, dok isečci redovno dostižu milionske preglede.

​Jedan od pokretača ovog posredničkog posla jeste Evan Stenfild, dvadesetjednogodišnjak koji je napustio fakultet u Kanzasu i pokrenuo servis Clipping Culture, koji danas okuplja preko 340.000 kreatora širom sveta. On objašnjava da je uspeh ovih formata logičan jer je raspon pažnje korisnika sve kraći, a konzumiranje brzih snimaka postalo je dominantna navika publike.

​Druga strana medalje: Većina ostaje bez zarade

​Uprkos pričama o visokim zaradama, analitičari upozoravaju da je stvarnost znatno složenija i da uspeva samo mali procenat ljudi. Konsultantkinja za društvene mreže Lija Haberman naglašava da ovaj segment oslikava širu sliku takozvane kreatorske ekonomije, u kojoj ogromna većina učesnika ne zarađuje gotovo ništa ili ima simbolične prihode.

​Pored toga, analitičar striming industrije Devin Neš upozorava da se lako potcenjuje vreme neophodno za uspeh. Da bi pronašli detalj koji ima potencijal da postane viralan, kreatori moraju provoditi sate i sate gledajući sirovi materijal i neprekidno pratiti dinamiku algoritama, što ovaj posao čini daleko napornijim nego što na prvi pogled izgleda.

(Telegraf.rs)