Oslanjanje na AI brzo uzima danak: Nova studija otkriva šta se dešava sa mozgom već posle 10 minuta

Samo deset minuta oslanjanja na AI alate dovoljno je da merljivo umanji ljudsku sposobnost fokusiranja i upornost u rešavanju zahtevnih zadataka, pokazuje nova recenzirana studija koju su sproveli istraživači sa vodećih svetskih univerziteta. Naučni rad, predstavljen na konferenciji Conference on Language Modeling, potvrdio je ono o čemu se u tehnološkoj zajednici dugo raspravljalo na nivou pretpostavki: prečice koje nudi veštačka inteligencija mogu brzo oslabiti našu kognitivnu kondiciju.

Jedan od autora studije je Brajan Kristijan, istraživač u centru za veštačku inteligenciju kompatibilnu sa ljudima na univerzitetu UC Berkeley i autor zapažene knjige o bezbednosti naprednih algoritama. U timu su učestvovali i naučnici sa institucija Carnegie Mellon University, MIT, University of Oxford i UCLA.

Preporučujemo

Šta se dogodilo kada je ispitanicima oduzet ChatGPT

Da bi proverili koliko brzo dolazi do pada koncentracije i motivacije, naučnici su sproveli seriju kontrolisanih eksperimenata sa ukupno 1.222 učesnika.

U prvom ogledu učestvovale su 354 osobe podeljene u dve grupe sa zadatkom da reše 15 osnovnih matematičkih problema sa razlomcima. Jedna grupa je radila potpuno samostalno, dok je druga imala otvoren ChatGPT koji je mogla slobodno da koristi za pomoć ili direktno dobijanje gotovih odgovora. Grupa sa pristupom veštačkoj inteligenciji u početku je imala znatno veću tačnost. Međutim, nakon dvanaestog zadatka, istraživači su toj grupi iznenada ukinuli pristup digitalnom asistentu. Gotovo istog trenutka, tačnost njihovih odgovora se dramatično srozala.

Identičan obrazac ponovio se i u drugom testu sa 667 ispitanika. Učesnici koji su prethodno koristili veštačku inteligenciju počeli su da greše ili su potpuno odustajali od daljeg rada čim su ostali bez softverske podrške. Nasuprot njima, grupa koja je od samog početka radila samostalno zadržala je koncentraciju i uspešno privela zadatke kraju.

Treći eksperiment, izveden na 201 učesniku kroz zadatke razumevanja pročitanog teksta sa prijemnog SAT ispita, doneo je iste zaključke. Uklanjanje asistenta dovelo je do naglog pada strpljenja, upornosti i tačnosti.

Gubitak produktivne borbe i privid efikasnosti

Autori studije objašnjavaju da problem leži u tome što navikavanje na trenutne odgovore menja naš prag tolerancije na napor. Kada mašina ponudi rešenje za nekoliko sekundi, mozak se brzo navikne na tu brzinu, pa se svaki misaoni proces koji zahteva duže vreme podsvesno doživljava kao naporan i neefikasan.

Ovakva praksa uklanja proces koji stručnjaci nazivaju produktivnom borbom. Upravo je faza suočavanja sa teškim problemom, razmišljanja i postepenog pronalaženja rešenja ključna za razvoj dubokog razumevanja, profesionalnih veština i ličnih interesovanja. Iako su ovi sistemi napravljeni da pomognu, način na koji preuzimaju kompletan misaoni rad na kraju zapravo odmaže korisniku.

Posledice od osnovne škole do naučnih laboratorija

I vodeće tehnološke kompanije počele su da uviđaju ovaj problem, priznajući da prebacivanje svakodnevnih intelektualnih zadataka na četbote smanjuje osnovno razumevanje gradiva i veštinu pojedinca. Kristijan zbog toga predlaže da modeli promene pristup, te da umesto direktnog serviranja gotovih rešenja deluju više kao instruktori koji korisnika vode kroz proces učenja.

Autori upozoravaju da se ovde ne radi samo o školskim zadacima iz matematike, već o fenomenu koji može pogoditi stvaranje ljudskog znanja na svim nivoima, od osnovaca do vrhunskih eksperata. Preveliko oslanjanje na automatizovane asistente u naučnim istraživanjima nosi rizik da timove od deset naučnika koji razvijaju originalne ideje svede na dvoje ljudi i algoritam, čime se gubi suština istraživačkog rada: duboko poniranje u podatke i saradnja među ljudima.

(Telegraf.rs)