Društvene mreže između borbe za korisnike i profita: Najpopularniji Instagram i Tik Tok

Foto: Pixabay

Vrednost kompanije Meta, kako se od nedavno zove Facebook, samo u jednom danu - pala je za četvrtinu, odnosno za oko 200 milijardi dolara, što je najveći dnevni gubitak jedne kompanije u istoriji Volstrita. Pad vrednosti Facebook-ovih akcija povukao je na dole i deonice drugih društvenih mreža, i Snapchat je izgubio više od 20 odsto vrednosti, a Tviter pet procenata.

Sve to u danu kada je Facebook obeležio 18 godina postojanja.

Preporučujemo

Svoje punoletstvo Facebook proslavlja padom broja korisnika, ali i akcija na berzi. Kompaniju, u čijem su vlasništvu i Instagram i WhatsApp, osnovali su studenti, ali ga oni danas mnogo ne koriste.

Anketirani građani naveli su da najviše koriste Instagram i Tik Tok, dok je manji broj aktivan i na Facebook-u i  Snapchat-u.

Pre Facebook-a bila je samo jedna mreža - My Space, danas ih ima mnogo, a korisnici su se rasporedili po starosti i interesovanjima. Ono što je svima zajedničko - širok prostor za reklame i prikupljanje podataka, svih nas.

- Velike društvene mreže ulažu puno u bezbednost, ali što su veće imaju veće rizike, kada se desi neki mali propust on može biti veliki. Bolje je verovati velikim kompanijama, koje imaju čitave timove koji se bave bezbednošću nego malim startapovima - kazao je Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka.

Pandemija i ograničenja premestili su veći deo događaja iz realnog u digitalni i virtuelni prostor. Pojavile su se i specijalizovane mreže poput Discord -a , sa zatvorenim grupama, na specifične teme poput poljoprivrede.

- Sledeći korak je da svi mi stojimo u virtualnom prostoru, možda smo na plaži ili na nekoj destinaciji i tu recimo ja držim predavanje grupi od 20 zaposlenih. Preokret u razvoju društvenih mreža desio se kada su političari shvatili da je to dobro mesto i za njihovu promociju - rekao je marketinški stručnjak Istok Pavlović.

Urednik na Internet portalu RTS-a Rade Maroević objasnio je da se borba na društvenim mrežama vodi tako što oni koji vode kampanje direktno gađaju ljude za koje smatraju da su njihova ciljna grupa na različitim društvenim mrežama.

- Tramp i Bajden su tokom izborne kampanje masovno gađali afroamerikance u gradu Kenoša u Viskonsinu tokom rasnih nemira, tokom protesta i akcija policije - naveo je Maroević.

Poput svetskih političara i naši sve češće koriste društvene mreže za slanje poruka biračima. Posebno u dane predizobrne ćutnje jer naši izborni propisi ne vide društvene mreže.

(Telegraf.rs)