Da li pad bitkoina ispod 63.000 dolara pokazuje strah tržišta od rata?

Bitkoin je tokom vikenda naglo pao ispod 63.000 dolara, nakon što su vesti o zajedničkoj vojnoj akciji SAD i Izraela protiv Irana uzdrmale globalna finansijska tržišta. U samo 24 sata najpoznatija kriptovaluta izgubila je više od šest odsto vrednosti, čime je poništila veći deo nedavnog oporavka i produbila ovogodišnje gubitke.

Cena se spustila na oko 62.800 dolara, dok je početkom sedmice bila iznad 67.000. Pad nije pogodio samo bitkoin. I etereum i druge velike kriptovalute zabeležile su slične gubitke. Analitičari ističu da nije reč o problemu specifičnom za kripto-tržište, već o klasičnoj reakciji investitora koji u vreme geopolitičke neizvesnosti smanjuju rizik i povlače kapital iz nestabilnijih ulaganja.

Preporučujemo

Ovakva reakcija ima presedan. I tokom ranijih tenzija na Bliskom istoku bitkoin je kratkoročno padao, a zatim se stabilizovao kada su se strasti smirile. Međutim, za razliku od prošle godine, bitkoin je sada daleko od svojih prethodnih vrhunaca iznad 100.000 dolara, a raspoloženje investitora je opreznije.

Dodatni pritisak dolazi iz strukture samog tržišta. Podaci pokazuju da je u poslednja 24 sata likvidirano više od 450 miliona dolara pozicija na kripto-derivatima. Najviše su stradali investitori koji su se kladili na rast cena. Kada tržište naglo krene nadole, takve pozicije se automatski zatvaraju, što dodatno ubrzava pad.

U isto vreme, tradicionalna „sigurna utočišta“ beleže rast. Cena zlata prešla je 5.000 dolara po unci, dok su američke državne obveznice takođe bile tražene. To ukazuje da investitori u trenucima krize i dalje više veruju klasičnim oblicima zaštite kapitala nego digitalnoj imovini.

Pojedini stručnjaci upozoravaju da se kripto-tržište i dalje nalazi u fazi oporavka nakon snažnih rasprodaja iz prethodnih meseci. U takvom okruženju spoljašnji šokovi, poput geopolitičkih sukoba, mogu dodatno pojačati pritisak na cene. Neki procenjuju da bi, u slučaju nastavka negativnog trenda, bitkoin mogao testirati nivoe oko 55.000 dolara, pa čak i niže.

Ipak, ima i onih koji smatraju da kratkoročna kolebanja ne znače dugoročnu slabost. Srednjoročno kretanje cene, prema njihovom mišljenju, više zavisi od globalne likvidnosti, monetarne politike i potražnje za berzanskim fondovima vezanim za bitkoin nego od pojedinačnih političkih događaja.

Za sada je jasno da kriptovalute i dalje spadaju u rizičnu imovinu. U trenucima naglog stresa investitori ih prodaju, umesto da ih koriste kao utočište. Da li će se bitkoin stabilizovati ili nastaviti pad, zavisiće pre svega od toga kako će se globalno tržište prilagoditi novim rizicima što ćemo uskoro saznati.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)