Zašto rudari bitkoina sve češće biraju veštačku inteligenciju?

Rudarenje bitkoina godinama je bilo jednostavna računica, obezbediti što jeftiniju električnu energiju, uključiti što više specijalizovanih računara i pokušati da se zaradi više nego što koštaju struja, oprema i hlađenje.

Danas se ta računica menja. Sve više velikih rudarskih kompanija otkriva da njihova najvrednija imovina možda nije bitkoin koji proizvode, već struja, zemljište, mrežni priključci i data centri koje već poseduju.

Preporučujemo

Razlog je veštačka inteligencija. Kompanije koje razvijaju velike AI sisteme traže ogromne količine električne energije i računarske infrastrukture.

Rudari bitkoina već imaju upravo ono što je teško i sporo izgraditi, lokacije sa snažnim priključcima na elektroenergetsku mrežu, hale, hlađenje i iskustvo u upravljanju velikim računarskim sistemima.

To ne znači da se isti računari samo prebace sa bitkoina na veštačku inteligenciju. Specijalizovane mašine za rudarenje nisu namenjene treniranju AI modela.

Vrednost je pre svega u infrastrukturi oko njih. Kada je priključak na mrežu već obezbeđen, a lokacija spremna za veliki potrošač struje, prelazak na novu vrstu data centra postaje mnogo privlačniji.

Promena više nije simbolična. Jedna velika rudarska kompanija ugasila je sve svoje operacije rudarenja u Sjedinjenim Državama kako bi lokacije pripremila za AI i računare visokih performansi.

Druga je potpisala petnaestogodišnji ugovor za AI data centar vredan 9,8 milijardi dolara, dok je još jedna ugovorila dvadesetogodišnji posao vredan oko 19 milijardi dolara.

Istovremeno, javno izlistani rudari smanjili su deo računarske snage namenjene bitkoinu dok preusmeravaju kapacitete ka AI poslovima.

Ovakav zaokret nije teško razumeti. Prihod od rudarenja zavisi od cene bitkoina, težine rudarenja, troška struje i nagrade koja se periodično smanjuje.

Dugoročni ugovor sa velikom tehnološkom kompanijom može ponuditi nešto što bitkoin teško obećava, predvidljiv prihod tokom više godina.

Tu se pojavljuje i neprijatna ironija. Industrija koja je izgrađena na veri u budućnost bitkoina sada sve češće zaključuje da joj je profitabilnije da istu infrastrukturu iznajmi industriji veštačke inteligencije.

Jedan od nekadašnjih rudara planira desetine milijardi dolara novih ulaganja upravo u AI infrastrukturu.

To ne znači da rudarenje nestaje. Mnogi će nastaviti dok god računica ima smisla, a viša cena bitkoina ponovo može promeniti odnos zarade.

Ipak, pravac je teško ignorisati. Ako se najveći rudari sve više pretvaraju u vlasnike energetskih i računarskih kapaciteta za veštačku inteligenciju, možda tržište već pokazuje šta smatra vrednijim.

Za ulagača zato ostaje zanimljiva dilema koliko rizika ima smisla prihvatiti zbog očekivanja da će bitkoin dugoročno rasti, ako čak i kompanije koje su godinama zarađivale od njegovog rudarenja sve češće procenjuju da se veća i stabilnija prilika nalazi negde drugde.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)