Kako je 4.000 bitkoina izvučeno bez ukradenog ključa?

Kada se pojavila vest da je iz jednog sistema povučeno oko 4.000 bitkoina, vrednih približno 320 miliona dolara, prvi zaključak bio je očekivan, bitkoin je ponovo hakovan.

Međutim, ono što se dogodilo mnogo je složenije. Prema dostupnim informacijama, osnovna mreža bitkoina nije bila probijena, a privatni ključ korišćen za odobravanje isplata navodno nije ukraden.

Preporučujemo

Napadnut je sistem izgrađen oko bitkoina, dodatna mreža namenjena bržim i praktičnijim transakcijama. Takve mreže omogućavaju korisnicima da pomeraju sredstva uz manje čekanja i niže troškove.

Zauzvrat, deo sigurnosti više ne zavisi isključivo od globalne mreže računara koja potvrđuje transakcije bitkoina. Kontrola se delom prenosi na posebna pravila, softver i ograničenu grupu učesnika koji upravljaju sistemom.

U ovom slučaju sredstva su povučena preko mehanizma koji je imao dozvolu da obrađuje isplate. Istraga tek treba pouzdano da objasni kako je taj proces zloupotrebljen ako ključ nije kompromitovan.

Upravo to čini incident posebno neprijatnim. Najslabija tačka možda nije bila kriptografija, već način na koji su dozvole, provere i odgovornosti bile povezane.

Osobe koje su izvele povlačenje predstavile su se kao dobronamerni hakeri i nagovestile vraćanje sredstava nakon otklanjanja propusta. Ipak, takvo obećanje ne menja činjenicu da je mreža morala da obustavi nove transakcije.

Korisnici su tako zavisili od odluka napadača i upravljača sistema, a ne samo od pravila bitkoina.

Tu nastaje važna razlika koju prosečan korisnik retko primećuje. Jedno je posedovati bitkoin na njegovoj osnovnoj mreži i samostalno kontrolisati pristup.

Sasvim drugo je preneti ga u dodatni sistem koji obećava veću brzinu, privatnost ili jednostavniju trgovinu.

U tom trenutku korisnik više ne veruje samo matematici i decentralizovanoj mreži, već i arhitekturi koju je napravila određena organizacija.

Bitkoin, dakle, nije bio hakovan, zakazao je sistem izgrađen oko njega.

Tehnički gledano, ta razlika je ogromna, jer pokazuje da osnovni protokol nije izgubio svoju zaštitu. Za osobu čiji je novac nestao ili postao nedostupan, objašnjenje da je problem nastao na dodatnom sloju može zvučati kao slaba uteha.

Blaga kontroverza je u tome što kripto industrija često koristi ugled sigurnosti bitkoina i za proizvode koji nisu jednako decentralizovani.

Korisnik vidi poznato ime i pretpostavlja da dobija istu zaštitu, iako iza usluge mogu stajati drugačija pravila i mnogo manji broj kontrolnih tačaka.

Ostaje dilema koliko pogodnosti vredi prihvatiti ako brža i jednostavnija upotreba istovremeno uvodi nove posrednike, pa bi bilo zanimljivo čuti gde bi čitaoci povukli granicu između praktičnosti ulaganja i rizika da sigurnost njihovog bitkoina zavisi od tuđeg sistema.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)