Zašto visoke kamate mogu da ohlade bitkoin?

Krajem septembra bitkoin je pet dana zaredom gubio vrednost, dok su prinosi na američke državne obveznice rasli. Na prvi pogled, te dve stvari nemaju mnogo veze. Jedna pripada svetu digitalnog novca, druga tradicionalnim finansijama.

Ipak, upravo njihovo poređenje pokazuje šta investitori zaista misle o bitkoinu kada novac više nije jeftin.

Preporučujemo

Državna obveznica ulagaču obećava kamatu i povrat novca u određenom roku. Bitkoin ne isplaćuje kamatu, dividendu niti zakupninu. Njegova zarada zavisi od toga da li će ga neko kasnije platiti više.

Kada desetogodišnje američke obveznice nude prinos veći od pet odsto, deo kapitala prirodno napušta rizičniju imovinu i bira predvidljiviji prihod.

Prinos je, jednostavno, nagrada koju investitor dobija dok čeka. Što je ta nagrada veća, manje je razloga da novac usmeri ka imovini koja ne donosi redovan prihod.

Zato odluke centralnih banaka mogu uticati na bitkoin gotovo jednako snažno kao vesti iz kripto sveta.

To ne znači da su obveznice potpuno bezbedne. Inflacija može da pojede deo zarade, valuta može da oslabi, a država može da promeni ekonomsku politiku.

Ipak, ulagač unapred zna kakav prihod očekuje. Kod bitkoina nema takvog obećanja, njegova cena može snažno porasti, ali može i pasti baš kada je novac najpotrebniji.

Tu nastaje neprijatna dilema. Bitkoin se često naziva digitalnim zlatom i zaštitom od slabosti klasičnog finansijskog sistema.

Međutim, ako mu cena pada čim tradicionalni sistem ponudi privlačniju kamatu, onda se ponaša manje kao utočište, a više kao rizična tehnološka imovina.

Naziv digitalno zlato tada počinje da zvuči više kao marketinška poruka nego kao dokazana osobina.

Pet slabih trgovačkih dana ne dokazuje dugoročan neuspeh. Ipak, takva epizoda otkriva važnu slabost, tržište i dalje meri bitkoin prema prinosima, dolaru i raspoloženju velikih ulagača, iako je predstavljen kao alternativa upravo tom svetu.

Pristalice bitkoina imaju ozbiljan odgovor. Njegova ponuda je ograničena, njime ne upravlja centralna banka, a vlasnik može da ga prenese bez dozvole finansijske institucije.

Obveznica donosi kamatu, ali ostaje obećanje države i zavisi od vrednosti valute u kojoj je izdata. Bitkoin ne obećava prihod, već izlaz iz sistema koji taj prihod određuje.

Svetske kamate utiču na vrednost dolara i evra, cenu kredita, štednju i spremnost investitora da rizikuju.

Kada sigurniji instrumenti nude pristojan prinos, kupovina bitkoina postaje svesnija opklada, a ne automatska zaštita od inflacije.

Možda je zato najveći protivnik bitkoina upravo kamata na običan novac.

Dilema ostaje gde povući granicu između mogućnosti velike zarade i rizika da digitalno zlato izgubi sjaj baš onda kada tradicionalna ulaganja ponovo postanu privlačna.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)