Kome će pripasti 61.000 bitkoina?

Više od 61.000 bitkoina, vrednih milijarde funti, nalazi se u središtu pravnog spora koji pokazuje da pronalaženje i zaplena digitalnog novca ne rešavaju pitanje kome on pripada. Britanski sud je odlučio da se zahtevi ljudi koji tvrde da su prevareni razmatraju prema kineskom pravu. Odluka još ne određuje konačnog vlasnika, ali žrtvama otežava put do povraćaja novca.

Bitkoini su zaplenjeni tokom istrage prevare koja je oštetila veliki broj ljudi u Kini. Kada je digitalna imovina pronađena, činilo se da je najteži deo posla završen.

Preporučujemo

Međutim, sudski spor je otvorio novo pitanje, da li zaplenjeni novčići pripadaju ljudima čiji je novac uložen u prevaru, ili se tretiraju kao imovina kojom država može da raspolaže. Razlika između vlasnika i poverioca ovde je presudna.

Ako žrtve dokažu da su upravo one vlasnice konkretnih bitkoina, mogu tražiti da im se imovina vrati. Ako se, međutim, smatraju samo poveriocima, mogle bi da dobiju deo novca tek kroz postupak raspodele, uz druge koji takođe polažu pravo na njega.

Sud je odredio da se vlasnička potraživanja procenjuju prema kineskom pravu, a zatim proveravaju u skladu sa britanskim pravilima.

Dilema je neprijatna. Država je uspela da pronađe i zapleni ogromnu vrednost, ali ljudi koji su pretrpeli štetu možda neće moći jednostavno da je povrate.

S druge strane, nije dovoljno samo tvrditi da je novac izgubljen u prevari. Potrebno je dokazati čija su sredstva pretvorena u konkretne bitkoine, a takav trag može biti komplikovan kada je novac prošao kroz mnogo računa, novčanika i transakcija.

U međuvremenu, vrednost zaplenjenih bitkoina višestruko je porasla. To dodatno podiže ulog, jer se više ne odlučuje samo o tome kako nadoknaditi raniji gubitak, već i kome pripada dobit nastala rastom cene.

Ako žrtve ne uspeju da dokažu svoja prava, država bi mogla da zadrži vrednost koja je prvobitno nastala iz prevare. Takav ishod bi mnogima delovao nepravedno, iako bi bio posledica pravnog postupka.

Ovaj slučaj podseća da bitkoin nije samo pitanje digitalnog novčanika i privatnog ključa. Kada dođe do prevare, nasledstva ili zaplene, odlučuju i dokumentacija, sudovi i pravila različitih država. Tehnологија može da pokaže kuda su novčići otišli, ali sama po sebi ne presuđuje ko ima pravo na njih.

Možda bi zato pri proceni bitkoina trebalo razmišljati i o riziku koji se ne vidi na grafikonu, mogućnosti da vlasništvo nad novcem postane predmet dugog sudskog spora.

Ostaje da se vidi da li bi čitaoci ovaj slučaj shvatili kao razlog za veći oprez pri ulaganju ili kao potvrdu da nijedna imovina nije zaštićena od sporog i komplikovanog pravosuđa.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)