Evropa lansirala JUPITER: Superkompjuter koji može da simulira celu planetu

Evropa je konačno ušla u elitni klub najnaprednijih tehnoloških sila sveta. JUPITER superkompjuter, smešten u nemačkom Jilihu, zvanično je postao operativan i zauzeo četvrto mesto na TOP500 listi najmoćnijih kompjutera na planeti.

Ova neverovatna mašina nalazi se u Jülich centru za superračunarstvo u nemačkoj pokrajini Rajni, između Kelna i Ahena. Pokreće ga neverovatnih 24.000 Nvidia Grace-Hopper superčipova, što ga čini evropskim odgovorom na američku dominaciju u oblasti najnaprednijih superkompjutera.

Preporučujemo

Joan Hadate, naučnik koji se bavi klimatskim modelima, posebno je oduševljen mogućnostima koje novi superkompjuter pruža. "Potreban vam je zaista ogroman kompjuter da pokrenete ovo", objašnjava Hadate, misleći na Destination Earth projekte digitalnih blizanaca koje razvija sa kolegama u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze.

Modelovanje Zemlje sa neverovatnom preciznošću

JUPITER omogućava naučnicima da vizualizuju atmosferske uslove sa rezolucijom od samo 700 metara, što predstavlja ogroman napredak u odnosu na prethodne mogućnosti. Ova preciznost otkriva procese koji pokreću duboku konvekciju i turbulencije, što je ključno za razumevanje klimatskih promena.

Jerg Šumaher sa Tehničkog univerziteta Ilmenau koristi JUPITER za istraživanje konvekcije i turbulencije kroz vizualizaciju složenih tokova termalnih stubova koji se mogu naći u oblačnim formacijama ili na površini Sunca. "Sve bi trebalo da bude vrlo haotično, nepravilno, stohastično - ali nije", objašnjava Šumaher.

Tomas Lipert, direktor Jülich centra za superračunarstvo, ističe da je bolje da se na mašini radi nauka nego da se samo bore za mesta na rang-listama. JUPITER trenutno radi na naučnim programima koji testiraju granice njegovog ogromnog potencijala.

Energetska efikasnost kao glavni izazov

JUPITER troši oko 17 megavata energije pri maksimalnom opterećenju, ali inženjeri su implementirali napredne sisteme hlađenja koji cirkulišu vodu iz obližnje reke Rur. Višak toplote se koristi za grejanje kampusa tokom hladnijih meseci, što čini ovaj sistem značajno energetski efikasnijim.

Sistem je plasiran na 21. mesto na GREEN500 listi, što je impresivan rezultat za mašinu ovakve veličine. Sa više od 60 milijardi operacija u pokretnom zarez po vatu, JUPITER je najefikasniji među pet najbržih sistema na svetu.

Hadate naglašava važnost energetske efikasnosti: "Moramo biti pažljivi da ne bude potrebna nuklearna elektrana u susedstvu svaki put kada treba da pokrenemo ovakve stvari."

Evropski planovi za superračunarstvo ne staju na JUPITER-u. Već je u pripremi drugi egzaskalski sistem vredan 544 miliona evra, nazvan Alice Recoque, koji će biti smešten južno od Pariza.

(Telegraf.rs)