Svaki SSD disk ima rok trajanja: Koliko zaista traje i kako mu produžiti životni vek

SSD diskovi su tokom protekle decenije gotovo potpuno istisnuli klasične mehaničke čvrste diskove (HDD) iz laptopova, desktop računara i gejming konzola. Razlog za ovu smenu tehnologija je očigledan: znatno su brži, tiši i otporniji na mehaničke udarce jer nemaju pokretne delove poput magnetnih ploča i mehaničkih igala, već se oslanjaju na silicijumske NAND čipove.

Ipak, uvreženo mišljenje da SSD uređaji mogu trajati večno predstavlja opasnu zabludu. Poput starih USB fleš memorija, svaka SSD jedinica ima definisan rok trajanja i pre ili kasnije će prestati sa radom, zbog čega je važno razumeti mehanizam njihovog trošenja i preduzeti pravovremene mere zaštite.

Preporučujemo

Zašto se NAND ćelije nepovratno troše

Da bi bilo jasno zašto SSD ima ograničen vek trajanja, potrebno je sagledati način na koji čuva podatke. Dok su stari HDD uređaji koristili magnetni zapis, SSD se oslanja na NAND fleš memoriju sačinjenu od milijardi mikroskopskih ćelija koje skladište električni naboj. Prilikom upisa, disk gura elektrone u ćeliju gde oni ostaju zarobljeni iza izolacione barijere.

Međutim, svako novo brisanje i ponovno upisivanje podataka mikroskopski oštećuje taj izolacioni sloj. Vremenom, usled stalnog prolaska struje, ćelije gube sposobnost da zadrže električni naboj. Savremeni diskovi poseduju ugrađene kontrolere koji upravljaju ravnomernim trošenjem ćelija i ispravljaju manje greške, ali proces fizičke degradacije materijala ostaje neizbežan.

Koliko traje prosečan disk i šta znače TBW i MTBF

Radni vek diska zavisi od načina korišćenja i količine podataka koja se svakodnevno prebacuje. U uslovima standardne svakodnevne upotrebe, većina kvalitetnih SSD diskova pouzdano traje između pet i deset godina, uz toleranciju od 20 do 40 gigabajta novoupisanih podataka dnevno.

Pouzdanost modela procenjuje se kroz dve osnovne metrike koje navode renomirani proizvođači:

• TBW (Terabytes Written): Ukupan broj terabajta koji se može upisati na disk tokom njegovog radnog veka pre nego što performanse počnu da opadaju. Na primer, model Samsung 4TB Evo Plus ima ocenu od 2.400 TBW, što znači da može podneti upis 2.400 terabajta pre nego što se ćelije istroše.
• MTBF (Mean Time Between Failures): Statistička procena prosečnog vremena rada bez kvara izražena u milionima radnih sati (često oko 1,5 miliona sati). Ovu brojku treba uzeti sa rezervom jer predstavlja laboratorijski prosek za čitavu seriju, a ne pojedinačnu garanciju za svaki primerak.

Pored ovih parametara, fabrička garancija izražena u godinama predstavlja dobar pokazatelj kvaliteta ugrađenih komponenti, pri čemu profesionalni diskovi namenjeni poslovnim korisnicima imaju znatno duži vek od budžetskih modela.

Pet jednostavnih koraka za produženje životnog veka diska

Pravilnim održavanjem radni vek SSD diska može se značajno produžiti uz očuvanje stabilnosti sistema.

1. Koristite softver za praćenje zdravlja: Većina proizvođača nudi besplatne namenske alate, poput aplikacija Kingston SSD Manager ili Western Digital SSD Dashboard. Ovi programi omogućavaju uvid u preostali procenat zdravlja memorije i ažuriranje upravljačkog softvera (firmvera).

2. Ostavite 10 do 20 odsto slobodnog prostora: Da bi kontroler mogao uspešno da obavlja funkciju ravnomernog raspoređivanja zapisa (wear leveling), disku je neophodan prazan prostor. Popunjavanje kapaciteta do samog vrha drastično ubrzava trošenje preostalih slobodnih ćelija.

3. Povremeno uključite diskove za arhivu: Ovo pravilo važi za eksterne diskove koje držite u fioci kao rezervne kopije. NAND ćelije mogu polako gubiti naboj ako godinama stoje bez napajanja. Preporučuje se da eksterni disk priključite na računar barem jednom u tri do šest meseci kako bi osvežio ćelije.

4. Čuvajte disk na suvom i hladnom mestu: Ekstremna toplota nepovoljno utiče na zadržavanje elektrona u ćelijama. Vodite računa da kućište računara ima adekvatno hlađenje i držite skladišne komponente dalje od izvora vlage i jakih magneta.

5. Pravite višestruke rezervne kopije (backup): Čak i najskuplji disk može iznenada otkazati usled strujnog udara ili kvara kontrolera. Čuvanje ključnih dokumenata i fotografija na najmanje dva različita mesta, na drugom disku ili u oblaku, ostaje jedina apsolutna zaštita od trajnog gubitka podataka.

(Telegraf.rs)