Otkrivamo do sada nepoznate podatke o srpskim gejmerima: Tehnološki zemljotres ruši svet koji poznajemo

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs, Nebojša Rosić, kreator brenda Game changer i strateški partner najvećeg gejming festivala u ovom delu Evrope Games.con, otkriva nam zbog čega je gejming postao velika tema, i kako se probudio u ovoj oblasti jednog jutra pre dve godine.

• Vi ste novo ime u ovom polju. Odakle dolazite i šta vas je navelo da se posvetite ovim temama?

- Gejming industriju sam pasivno pratio poslednje dve decenije, sve do pre tri godine kada sam kopao dublje i shvatio koliko mogućnosti pruža čitavim mejnstrim industrijama, kao i tech ekosistemu. Mi se ne bavimo razvojem igara. Mi imamo drugu ulogu u ekosistemu.

Preporučujemo

Moj fokus je multiindustrijsko povezivanje, organizacija događaja u gejming i web3 svetu, čemu je umnogome pomoglo desetogodišnje iskustvo rada u reklamnoj industriji i medijskim kompanijama, koje su prve "uletele" u digitalnu transformaciju.

Gejming je u mojim mislima dugi niz godina (decenijama u svojstvu gejming konzumenta). Sada je u mom fokusu kako da industriju, zajednicu i nove tehnologije o kojima se priča u uskim krugovima pojedinaca, približimo svima, od ljudi koji se prvi put susreću sa ovom temom, do vrhunskih profesionalaca iz drugih ne-tech oblasti.

I sve to putem velikih multi industrijskih inicijativa i projekata, okrenutih jako velikom broju posetilaca.

• Kada govorimo o gejming industriji, zašto mislite da je ona jedna od ključnih u smislu razvoja u budućnosti?

- Gejming industrija je najbrže rastuća industrija sa eksponencijalnim rastom u poslednjih nekoliko godina. Ovaj rast prati i razvoj novih tehnologija koje su primenjive u gejming industriji, i filozofije gejming industrije koja je primenjiva u drugim oblastima.

Zbog toga radije posmatramo trendove koji oblikuju WEB3, AI, cloud, e-commerce, do sajber bezbednosti kao kao jedan transformacijski trend.

Foto: Games.con

Razvoj industrije takođe stvara nove mogućnosti za sve zainteresovane strane u ekosistemu, od novih profesija do kompanija koje se prilagođavaju promenama kako bi opstale i bile u igri koju diktira tržište.

U svetu postoji više od 3 milijarde igrača sa tendencijom rasta i oko 900 miliona gejming stream pratilaca, tako da je jednostavan odgovor na potanje odakle ideja da budete deo ove scene i učestvovati u igri.

• Sprovedeno je prvo istraživanje gejming populacije u Srbiji. Možete li nam reći kako je došlo do istraživanja i koja je veličina gejming zajednice u Srbiji?

- Pred kraj prošle godine, u razgovoru sa Predragom Kurčubićem, koji je Managing Director Ipsos Srbija, pomenuo sam da nikada nije rađeno istraživanje o demografiji gejmera u ukupnoj populaciji Srbije.

Nakon mesec dana od razgovora, dobio sam e-mail iznenađenja sa Predragove adrese. Dobili smo prva merenja gejmng populacije u Srbiji od Ipsosa.

Po rezultatima istraživanja u ukupnoj populaciji Srbije, gejmeri učestvuju sa 46.4% od ukupnog broja građana starijih od 18 godina.

Možete li zamisliti kako bi ovaj rezultat izgledao da su u istraživanje uključene i osobe mlađe od 18 godina.

• Možete li nam reći nešto više o tome kako danas izgleda gejming demografija Srbije?

- Čitav niz fascinantnih podataka prati prvo istraživanje koje je Ipsos podelio sa nama.

Sa tim u vezi, veoma je zanimljivo videti kako izgleda starosna struktura igrača.

U populaciji: 18 - 29 godina, udeo gejmera je 60,6%, 30-39 godina udeo gejmera je 58,3%, 40 - 49 godina udeo raste na 59,5%

Očekivano u populaciji starijih od 66 godina, udeo gejmera je najmanji. Ali sa 23,3% gejmera u segmentu najstarijih, taj podatak je i dalje iznenađujući.

• Zašto skoro sve velike globalne kompanije ulaze u gejming industriju?

- Zato što je industrija igara najbrže rastuća industrija sa konstantnim eksponencijalnim rastom u poslednjih 10 godina. U naredne tri godine očekujemo rast od minimalnih 35% sa procenjenom vrednošću od 321 milijardi američkih dolara.

Takođe je dovoljno napomenuti da više od 1/3 sveta čine gejmeri, a u narednim godinama se procenjuje da će taj broj dostići polovinu svetske populacije.

Foto: Games.con/Radovan Rosić/Anna Kreshenina

Brojke govore same za sebe, pa je logično da veliki igrači na tržištu žele da budu deo ove scene i da uskoče u brzi voz.

• Sve češće čujemo termin gejmifikacija. O čemu se radi?

- Gejmifikacija je primena elemenata dizajna video igara i principa video igre u kontekstima i infustrijama koji nisu gejming. Takođe se može definisati kao skup aktivnosti i procesa za rešavanje problema korišćenjem ili primenom karakteristika gejming elemenata.

Gejming i elementi slični video igrama danas se koriste u gotovo svim industrijama. Neki klasični elementi igre su; poeni, značke i rang liste.

Gamifikacija kombinuje posao sa zabavom, što je zapravo njena glavna svrha.

To je način razmišljanja koji osigurava da čak i najrutinskiji zadatak postane izazovan i nagrađivan kroz zdrav osećaj konkurencije i hitnosti.

Danas sve kompanije i poslodavci mogu primeniti principe gejmifikacije na skoro svaki aspekt svog rada, od timske saradnje do dizajna proizvoda i isporuke proizvoda.

Ovo će nas dovodi do boljih rezultata uz veći nivo zadovoljstva za sve uključene u proces rada.

Brzi voz je stigao.

(Telegraf.rs)