Onimusha 2: Samurai's Destiny Remaster - Povratak samuraja vredan čekanja

Posle šest godina čekanja od prvog Onimusha remastera, konačno sam dobio priliku da se vratim u feudalni Japan i ponovo osetim težinu katane u rukama Jubeja Jaguja. Onimusha 2: Samurai's Destiny remaster za PlayStation 5 nije samo prosta vizuelna nadogradnja - to je pažljivo restaurirana verzija jedne od najambicioznijih Capcom-ovih igara s početka milenijuma.

Već na prvi pogled je bilo jasno da je Capcom pristupio ovom remasteru sa poštovanjem prema originalu. HD rezolucija je oživela pre-renderovane pozadine koje su nekada bile ograničene standardnim definicijama CRT televizora. Likovi su sada bili kristalno jasni, a detalji koji su ranije bili mutni ili loši su se videli u svojoj punoj slavi.

Preporučujemo

Priča prati Jubeja Jaguja na njegovom putovanju osvete protiv Nobunage Ode, koji je sa svojom armijom demona uništio Jubejovo selo. Ono što mi je odmah zapalo za oko je koliko je ova igra bila drugačija od svog prethodnika - umesto survival horror atmosfere prvog dela, ovde je bilo više akcije i drame, a atmosfera je bila svetlija uprkos mračnoj temi osvete.

Foto: printskrin/promo

Borbe koje su zahtevale preciznost i strpljenje

Borbe u Onimusha 2 su srce celog iskustva. Umesto besmislenog mlataranja dugmića, svaki potez mora da bude promišljen. Issen sistemi - kontrapotezi koji su se izvršavali u savršenom trenutku - su i dalje pružali neverovatan osećaj zadovoljstva kada bih uspešno blokirao napad i odgovorio smrtonosnim kontra-napadom.

Remaster je doneo jednu od najbitnijih kvalitativnih poboljšanja: brzu zamenu oružja bez pauziranja igre. Držanjem L2 tastera i korišćenjem D-pad-a možete odmah da menjate oružje, što je činilo borbe daleko tečnijim. Ovo je bila jedna od najčešćih zamerki originalnoj verziji, i bilo mi je drago što je Capcom poslušao fanove.

Sa četiri elemental oružja - vatreni Buraitou, ledeni Hyoujin-jasama, vetreni Dokoutsui i muнjeviti Raijin - svaka borba je taktička zagonetka. Različiti demoni su osetljivi na različite elemente, a eksperimentisanje sa kombinacijama oružja je konstantno zanimljivo.

Foto: printskrin/promo

Tehničke performanse koje su opravdale čekanje

RE Engine je učinio čuda za ovaj remaster. Igra radi na savršenih 60 fps-a bez ikakvih prekida, čineći pokrete i borbe responzivnijim nego ikad. Automatsko snimanje, preskakanje cutscena dugotrajnim držanjem start tastera, i podrška za različite aspect ratio su činili iskustvo mnogo prijatnijim.

Vizuelna poboljšanja nisu radikalna, ali su efikasna. Capcom je koristio moderne upscaling tehnike da iz originalnih aseta izvuče maksimum kvaliteta. Teksture i likovi izgledaju impresivno za igru staru 23 godine, mada ne bi trebalo da očekujete čuda - ovo je i dalje PS2 igra u svojoj srži.

Posebno se izdvojilo poboljšanje pokretnih video elemenata u pozadinama - reke sada teču glatko, a ambijentalni detalji su daleko jasniji nego što su ikad bili na originalnoj PS2 konzoli.

Foto: printskrin/promo

Kontrole između nostalgije i moderne funkcionalnosti

Capcom je mudro zadržao opciju tank kontrola za puriste, ali standardne analog stick kontrole prave ogromnu razliku. Ipak, nisam mogao a da se ne suočim povremeno sa frustracijom kada se ugao kamere promenio i iznenada sam se kretao u drugom smeru. Fiksirane kamere su bile deo šarma ove igre, ali ponekad su mi bile i najveći neprijatelj.

Jedna od najcenjenijih dodataka je mogućnost kontrole Oni transformacije. Umesto da čekam da se automatski aktivira, sada mogu da biram kada Jubei postaje neuništivi Onimusha, što je dodavalo strateški element u teže borbe.

Sadržaj koji opravdava povratak

Hell mod je brutalan dodatak koji će testirati i najiskusnije veterane serije - jedan udarac znači game over i povratak na početak cele igre. Ova opcija је jasno namenjena onima koji žele ultimativni izazov, i mogu reći da je test refleksa i preciznosti.

Sa druge strane, Easy mod čini igru pristupačnijom novim igračima koji žele da uživaju u priči bez preterane frustracije. Različiti nivoi teškoće znače da svako može naći adekvatan izazov.

Nova galerija sa preko 100 concept art radova Kita Amemije e je fascinantna za one koji vole da zavire iza kulisa razvoja. Ovi skice pokazuju evoluciju likova i okruženja, i čini mi se da je Capcom mogao više da istakne ovakve sadržaje.

Foto: printskrin/promo

Mini igre su dostupne odmah od početka, što znači da možete da istražite Team Oni, The Man in Black i Puzzle Phantom Realm čim pokrenete igru. To је dobro rešenje jer ne morate da završavate glavnu priču da bi pristupili dodatnom sadržaju.

Priča koja balansira dramu i preteranu glumu

Onimusha 2 ima jednu od najzanimljivijih priča u seriji. Jubei možda nije najharizmatičniji protagonista, ali likovi poput ekscentričnog Eкei Ankokuđija i flambojantnog demona Gogandantesa unose dovoljno "duše" da kompenzuju Jubejovu krutost.

Ton igre umešno balansira dramu i svesno preteranu glumu. Dijalozi su namerno cheesy, a glumci izgleda da su znali za tačno kakvu vrstu igre su snimali. Od robotskih konja koji se pojavljuju niotkuda do Jubejovih komentara da su neprijatelji "čudaci", igra prihvata svoju neozbiljnost na način koji je i dalje čaroban čak i nakon dve decenije.

Foto: printskrin/promo

Nasleđe koje zaslužuje nastavak

Kad uporedim ovaj remaster sa modernim action igrama, jasno mi je koliko je Onimusha 2 bila ispred svog vremena. Elementi koje vidim ovde su uticali na brojne igre koje su došle posle, od preciznog tajminga u borbi do sistema upijanja duša neprijatelja.

Fiksirane kamere i ponekad rigidne kontrole jesu podsetnik da je ovo igra iz 2002, ali to ne umanjuje osnovno zadovoljstvo koje pruža. Ovo nije igra koja pokušava da bude moderna - to je igra koja se ponosi svojom retro šarmom.

Jedina prava zamerka je što Capcom nije išao korak dalje sa poboljšanjima. Mogli su da reše probleme sa kamerom ili da dodaju više sadržaja, ali izgleda da je fokus bio na očuvanju originalne vizije umesto radikalnih promena.

Foto: printskrin/promo

Verdict: Klasik koji i dalje seče

Onimusha 2: Samurai's Destiny remaster je primer kako treba pristupiti remasterovanju klasičnih igara. Svi bitni poboljšanja su tu, retro čar je očuvana, a tehničke performanse su besprekorne.

Za fanove originala, ovo je definitivna verzija igre koju su voleli. Za nove igrače, to je prilika da dožive jedan od najambicioznijih i najtehniсki naprednih action-adventure naslova PlayStation 2 ere.

Sa Onimusha: Way of the Sword koji stiže 2026, ovaj remaster služi kao savršen podsetnik zašto ova serija zaslužuje povratak. Katana je i dalje oštra, demoni čekaju, a Jubejovo putovanje osvete nikada nije bilo atraktivnije.

Ocena: 8/10

*Kod za recenziju nam je dostavila CD Media

(Telegraf.rs)