Mafia: The Old Country recenzija: Ova igra podseća na naslove od pre 20 godina - i to možda nije toliko loše

Hangar 13 studio poveo nas je na putovanje kroz korene organizovanog kriminala sa Mafia: The Old Country, prequelom koji obećava da otkrije početke legendarne serije. Smešten u Siciliju početka 20. veka, ovaj naslov predstavlja radikalni zaokret od savremenih gejming trendova - umesto masivnog open-world iskustva sa stotinama sati sadržaja, dobijamo fokusiranu, linearnu priču od desetak sati koja podseća na zlatno doba single-player gejminga.

Priča počinje u mračnim rudnicima sumpora gde maloletni Enco Favara tokom kao ropski radnik, prodat od strane vlastitog oca. Nakon tragične nesreće koja odnosi život njegovog najboljeg prijatelja Gaetana, Enco beži iz rudnika i slučajno ulazi na teritoriju Don Bernarda Torisija. Ovaj susret menja mu život zauvek - iz dečaka koji jedva preživljava postaje deo jedne od najmoćnijih mafijaških porodica na Siciliji.

Preporučujemo

Foto: 2K Games/Hangar 13

Narativ je predvidljiv za svakoga ko je gledao klasične mafijaške filmove, ali Hangar 13 je uspeo da ga ispriča sa stilom i poštovanjem prema žanru. Svi likovi, od mentora Cesarea do ambicioznog Lea Galantea, imaju svoju vrednost u priči i čine se autentično. Posebno je impresivna karakterizacija sporednih likova koji često nadmašuju glavnog protagonistu u karizmi i dubini.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Vizuelno, Mafia: The Old Country predstavlja jedan od najspektakularnijih prikaza istorijske Italije u video igrama. Sicilija je urađena sa detaljima na umu - od vinograda okupanih sunčevom svetlošću do kamenih kuća koje odišu autentičnošću. Stara vozila su posebno impresivna, modelovana sa pedantnom pažnjom na detalje koji uključuju fenjere koji više kao stop svetlo, i mehaničke elemente koji funkcionišu realistično.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Igra se deli na petnaest poglavlja od kojih svako traje između 30 i 60 minuta. Struktura je klasično linearna - svako poglavlje kombinuje sinematike, putovanja vozilima i redovne pucnjave. Posebno se izdvaja sedmo poglavlje "Spirito Sportivo" koje sadrži jedinu auto-trku u igri - scenario gde Enco i njegova ekipa pokušavaju da pobede u trci koristeći pritisak, ucene i tajne prečice.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Gejmplej koji vraća vreme unazad

Ovde dolazimo do najkontroverznijih aspekata igre. Mafia: The Old Country koristi gameplay mehanike koje podećaju na naslove od pre 20 godina, samo sa modernom grafikom i animacijama. Ovo nije slučajno - jasno je da je Hangar 13 svesno odabrao da igra bude throwback na epohu kada su priča i atmosfera bile važnije od složenih mehanika.

Borbe sa noževima, koje su bile centralna tema marketing kampanje, postaju repetitivne već nakon nekoliko susreta. Svaki boss fight sa nožem sledi identičan obrazac - nekoliko parry-ja, udarac, dodge, ponovi. Posebno frustrirajući su momenti kada pobedite protivnika u gejmpleju, a zatim sledi mini-cutscene gde vas isti taj neprijatelj nadjačava, prinuđavajući vas da ponovite ceo process. Ovaj "gameplay-cutscene disconnect" ponavlja se toliko često da postaje dosadan.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Stealth sistem je elementaran. Veštačka inteligencija neprijatelja toliko je jednostavna da možete proći kroz većinu stealth sekcija čak i ako pogrešite nekoliko puta. Možete baciti kovanicu za odvraćanje pažnje, prišunjati se za tiho ubistvo strangulacijom ili nožem, ili sakriti telo u obližnji sanduk. Sve su to mehanike koje smo videli u bezbroj igara, a ovde su implementirane na najosnovnijem nivou.

Combat sistem sa vatrenim oružjem funkcioniše solidno, mada nije ništa što nismo videli. Možete nositi samo jedan pištolj i jednu pušku simultano, što vas primorava na česte izmene oružja tokom borbi. Cover-based shootout sekcije dominiraju delovima igre sa akcijom, sa neprijateljima koji se ponašaju predvidivo - neki jurišaju na vašu poziciju dok se drugi skrivaju iza zidova.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Progresija

Sistem progresije u igri je minimalan. Dinari, glavna valuta igre, mogu se zaraditi pretragom neprijatelja, otvaranjem lockbox-eva nožem ili razmenem retkih kolekcionarskih komada kod Paskvalea, lokalnog dilera oružja. Međutim, tokom cele igre posetićete Paskvalea možda tri puta, što čini ceo sistem trgovine gotovo irelevantnim.

Rosary sistem sa charms, beads i medallions nudi određene bonuse (kao što je Fortunato Bead koji garantuje više Dinarija), ali implementacija je svedena. Većina misija prisiljava vas da koristite specifično oružje i vozila, što dodatno umanjuje vrednost kupovina.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Explore mod, koji se otključava nakon završetka priče, omogućava slobodno istraživanje mape Sicilije. Nažalost, mapa je prilično prazna sadržajem - nema side-quest-ova, aktivnosti ili čak ni mogućnosti za nasilničko ponašanje u ovom modu. To što možete učiniti je skupljanje preostalih kolekcionara i divljenje pejzažima, što postaje dosadno nakon pola sata.

Tehnička realizacija na PS5

Na PlayStation 5 konzoli, performanse predstavljaju glavni kamen spoticanja. Uprkos korišćenju performance moda, stalno padanje frejmova, stuttering i pop-in tekstura narušavaju iskustvo igranja. Ovi problemi postaju posebno uočljivi tokom voznih sekcija kroz detaljne sicilijske pejzaže.

Unreal Engine 5 omogućava spektakularne vizuele, ali optimizacija očigledno nije bila prioritet. Stuttering se posebno javlja na početku interaktivnih sekvenci, što kvari uranjanje u atmosferu igre.

Sa pozitivne strane, motion capture tehnologija i glasovna gluma su na visokom nivou. Posebno je vredna pohvale opcija igranja sa sicilijanskim audiom, što dodatno podiže atmosferu za one koji traže potpuno kulturno uranjanje.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Veze sa Mafia univerzumom

Kao prequel cele serije, The Old Country sadrži nekoliko easter egg-ova i poveznica sa prethodnim igrama. Leo Galante se pojavljuje kao mlađa verzija lika koga smo upoznali u Mafia II, dok Sam Trapani predstavlja vezu sa originalnom Mafia igrom. Ove reference su suptilno implementirane i neće biti očigledne casual igračima, ali će fanovi serije prepoznati znakove koji grade veću sliku Mafia univerzuma.

Don Torrisi i porodični odnosi postavljaju temelje za buduće konflikte koje ćemo videti u kasnijim igrama, što daje dodatnu vrednost priči za one koji poznaju celokupnu hronologiju serijе.

Retro gejming u modernom ruhu

Možda je najveća vrednost Mafia: The Old Country u tome što predstavlja osveženje od trenutnih gejming trendova. U vremenu kada svaka igra mora biti ogromna, sa stotinama side-quest-ova, crafting sistemima, skill tree-ovima i beskrajnim sadržajem, ova igra se usuđuje da bude fokusirana i kratka.

Desetak sati linearnog iskustva može biti blagoslov za igrače umorne od 100+ sati gejmpleja. Ne morate da se brinete o propuštenim quest-ovima, optimizaciji build-ova ili upravljanju inventarom. Jednostavno puštate priču da vas vodi kroz Encovo putovanje od roba do mafijaša.

Za one koji traže interaktivni film o mafiji postavljen u prelepoj sicilijanskoj atmosferi, The Old Country je upravo to.

Foto: 2K Games/Hangar 13

Preporuke i završna reč

Mafia: The Old Country preporučujem igračima koji žele story-driven iskustvo bez komplikacija modernih gejming trendova. Ako volite atmosferske igre sa dobro napisanim likovima i spektakularnim vizuelima, pronaći ćete vrednost u ovom naslovu uprkos njegovim manama.

Za fanove Mafia serije, ova igra je gotovo obavezna zbog backstory-ja i poveznica sa postojećim igrama. Za ostale, predstavlja solidno ali ne i nezaboravno gejming iskustvo koje se oslanja više na atmosferu nego na inovaciju.

Konačna ocena 7/10

*Kod za recenziju nam je dostavila CD Media

(Telegraf.rs)