Lost Soul Aside recenzija: Ni fantastičan borbeni sistem nije dovoljan da spasi ovaj haos

Kada je kineski studio Ultizero Games najavio svoju prvu veliku produkciju, gejming zajednica je bila prilično uzbuđena. Lost Soul Aside predstavlja ostvarenje sna animatora Bing Janga koji je od jednostavnog test projekta napravio punu igru inspirisanu legendama poput Final Fantasy serijala i Devil May Cry franšize. Međutim, put od koncepta do finalne verzije otkrio je sve bolne tačke independentnog razvoja.

Ova igra je najbolji primer zašto vizija nije uvek dovoljna za uspeh. Na prvi pogled, Lost Soul Aside oduzima dah spektakularnim borbenim sekvencama i tečnim animacijama koje podećaju na najbolje trenutke iz Final Fantasy XV ili Final Fantasy XVI. Studio je očigledno uložio ogroman trud u kreiranje dinamičnog borbenog sistema koji omogućava glatko prebacivanje između oružja tokom combo napada, što stvara utisak neprekidnog baleta nasilja.

Preporučujemo

Problem nastaje kada kamera malo stane i kada igrači počnu da obraćaju pažnju na sve ostalo. Priča je bolni kliše, likovi deluju kao loše kopije poznatih anime stereotipa, a glasovna gluma na engleskom dostiže nivoe koji čine da čak i najgori fan-made projekti deluju profesionalno. Između spektakularnih borbi, Lost Soul Aside postaje mučan zadatak koji testira strpljenje i posvećenost igrača.

Foto: Ultizero Games/PlayStation

Priča koja testira granice podnošljivi

Možda je Lost Soul Aside najgori primer kako ne treba pisati priču u video igrama. Kejser, naš junak, i njegova mlađa sestra Luiza su ostali siročad tokom rata između Carstva Celestrija i Kraljevine Frosthold, što je već dovoljno generično da vas natera da se zapitate da li je neka besplatna verzija AI četbotova pisala ovaj scenario. Oni se pridružuju pobunjeničkoj grupi GLIMMER koju predvodi Selena, i to je početak ove bolne priče.

Glavni zaplet se zasniva na motivu koji ste već videli hiljadu puta: kreće neki festival u carskoj prestonici, GLIMMER planira operaciju sa ciljem da inspiriše narod na ustanak. Međutim, sve to naglo pada u vodu neočekivanim dolaskom misterioznih osvajača iz druge dimenzije koji odmah uništavaju prestonicu i počinju da kradu duše ljudi. Usred svega toga, Kejser pada u provaliju i tu se spaja sa Arenom, simbiotskom natprirodnom rasom.

Ovo sve deluje kao da je neko uzeo Final Fantasy, Naruto i Bleach, ubacio u blender i očekivao da će rezultat biti originalan. Likovi nisu dobro napisani, a dijalozi su tek loši. Gotovo kao da ih je neko prevodio preko Google Translate-a. Luiza, Kejserova sestra, postoji samo kao motiv za misiju heroja, što je... nije dobro.

Sve je izuzetno plitko napisano, mislim da je bara dublja. Kejser je tipični "tajanstveni kul tip sa tamnom prošlošću", Arena je vanzemaljski partner sa skrivenim moćima, a ostali likovi su krajnje nebitni. Glasovna gluma na engleskom jeziku je katastrofalna do te mere da su neki fan-made projekti bili profesionalniji.

Foto: Ultizero Games/PlayStation

Borbeni sistem koji skoro opravdava sve ostalo

Ovo je jedini razlog zašto Lost Soul Aside uopšte vredi spominjanja. Arena, mistično biće koja se vezuje za Kejsera, transformiše se u četiri različita oružja tokom borbe: jednoručni mač za brze kombinacije, veliki mač za masivnu štetu, koplje za napade na daljinu i kosu koja kombinuje sve prethodne stilove. Prebacivanje između oružja je toliko glatko da stvara utisak neprekidnog plesa smrti.

Combo Burst mehanika predstavlja srce celog sistema. Kada uspešno izvedete combo napad i pritisnete dugme u pravom trenutku, Kejser lansira jake napade koji mogu da preseku čitave grupe neprijatelja. Ovo nije jednostavan button mashing kao u nekim drugim igrama, već zahteva preciznost i osećaj za tajming koji nagrađuje iskusne igrače spektakularnim vizuelnim efektima.

Foto: Ultizero Games/PlayStation

Ultizero Games je očigledno proučavao Devil May Cry i Final Fantasy serije do sitnih detalja.

Parry i dodge mehanike su izdignute na viši nivo. Kada neprijatelji emituju plavi sjaj oko sebe, savršen parry šalje slabije protivnike u vazduh, omogućavajući vam da ih uništite za nekoliko sekundi. Perfect dodge otvara prozor za kontranapade koji mogu da se spoje u dugačke kombinacije, što čini svaki susret sa neprijateljima relativno drugačijim.

Problem je što ovaj briljantan borbeni sistem mora da funkcioniše u okvirima loše igre. Između spektakularnih borbi, Lost Soul Aside vas terа da idete kroz dosadne delove sa lošim dijalozima i nejasnim ciljevima.

Grafika i performanse

Lost Soul Aside najjasnije pokazuje svoju prirodu kada govorimo o grafici - ovo je projekat animatora, ne gejm developera. Kajserovi tečni pokreti tokom borbi, spektakularni specijalni efekti i sinematičke sekvence dostižu nivoe koji mogu da pariraju i najvećim AAA produkcijama. Problem je sve ostalo što se događa između tih momenata.

Foto: Ultizero Games/PlayStation

Performanse na PlayStation 5 konzoli su takođe prilično solidne, igra izgleda prelepo i radi dobro. Imao sam par situacija gde su padali frejmovi, ali to je prokletstvo Unreal Engine 5 igara, rekao bih.

Foto: Ultizero Games/PlayStation

Presuda

Kineski gejming sektor doživljava bum poslednjih godina, a Lost Soul Aside je deo PlayStation China Hero Project programa koji treba da podrži lokalne developere. Nažalost, ova igra pokazuje da tehnička sposobnost nije dovoljna da napravi iskustvo koje će ljudi zapamtiti. Svaki put kada pomislite da je igra našla svoj ritam, neki novi nedostatak vas vrati na zemlju.

Lost Soul Aside funkcioniše kao odličan showcase za borbeni sistem, ali kao kompletna igra ostavlja gorak ukus. To je tipična situacija gde je jedan aspekt tako dobro osmišljen da skoro opravdava sve ostale mane, ali na kraju jednostavno nije dovoljno da nosi celo iskustvo.

Konačna ocena: 5.5/10 - Dobro za combat entuzijaste, razočaravajuće za sve ostale.

*Kod za video igru nam je dostavio PlayStation

(Telegraf.rs)