Jutjuber Neno otkriva: Kako da zaradite 50 evra za sat vremena?

Gaming industrija u Hrvatskoj odavno nije samo dečija igra; prerasla je u ozbiljan posao koji donosi milionske prihode, zapošljava hiljade ljudi i stvara nove zvezde digitalnog doba. Ipak, iza blještavila profesionalnih turnira i popularnih streamera kriju se i brojni izazovi, posebno kada je reč o bezbednosti najmlađih.

O usponima i padovima hrvatske gaming scene, načinima zarade i opasnostima koje vrebaju u virtuelnom svetu novinari su razgovarali u podkastu net.hr-a "Ideje na stolu" sa Nenom Hadžihajdićem, poznatijim kao PvtMoleEster, jednim od najpoznatijih YouTubera i gamera u Hrvatskoj čiji kanal prati oko 140.000 ljudi.

Preporučujemo

Gaming industrija u Hrvatskoj sve više raste, a prve zajednice počele su da se formiraju još tokom devedesetih, a već 2022. godine ostvarila je 61,4 miliona evra prihoda.

- Gaming danas nije samo igranje – to je sektor koji zapošljava hiljade ljudi i brzo se razvija - kaže Neno, gamer i YouTuber. Kao primer navodi Gaming centar u Novskoj, "savršenu lokaciju za nove generacije koje žele da uče 3D modelovanje, razvoj priča i dizajn video-igara".

Podsetio je na hrvatske uspehe kao što je Serious Sam, igrica koja je nastala još 2001. godine iza koje stoji hrvatski razvojni tim zagrebački Croteam. Reč je inače o klasičnoj "pucačini" koja se igrala na Xboxu, GameCubeu, PlayStationu... Hadžihajdić je podsetio i na igricu SCUM, koju su takođe razvili u Hrvatskoj i za koju je naveo da su na njoj već zaradili milione dolara. Reč je inače o video-igri preživljavanja, koju je razvio hrvatski studio Gamepires.

"U budućnosti će Hrvatska imati još veću ulogu u gamingu – to nije samo igranje, to je industrija," poručuje Hadžihajdić.

Od hobija do profesije: Ko zarađuje u gamingu?

Hadžihajdić ističe jasnu razliku između igranja i industrije. Počeo je, kaže, još u vreme Commodorea, no današnja scena nadilazi zabavu: "Mi ne provodimo sate samo igrajući igrice, tu se stvaraju prijateljstva, čak s ljudima izvan Hrvatske. Ja kad ugasim igricu, to su kontakti s ljudima - nas oko 15 je u WhatsApp grupi i to je stvaranje zajednice. Mi se nađemo na roštilj, to je cuga, druženje van igrice i to je zajednica koja ostaje i ne gasi se kad se ugasi igrica."

Zajednica je, dodaje, spremna da plati znanje i kaže: "Uf... tu se može zaraditi jako puno novca".

Coaching (instrukcije iz igara) kreće se od 50 evra na našim prostorima do 500–600 evra po satu u široj svetskoj zajednici, zavisno o igri i nivou veštine. Uz to, deo tržišta čine i tzv. "boostanja" naloga – kada neko preuzme profil i diže ga na viši rang igrice – što se dodatno naplaćuje. Priznaje, ni sam nije svestan koliko se to može naplatiti, ali da su iznosi "ogromni".

Gameri kao poznate ličnosti

Profesionalni gameri imaju čak ceo tim koji brine o njima - od ličnih nutricionista i trenera, imaju i vlastite dvorane. Dao je primer Shrouda iz SAD-a kojeg prate milioni ljudi i takvi imaju status poznate ličnosti.

Profesionalni streaming funkcioniše kao "punokrvni" posao. Profesionalni igrači nekad postanu jako popularni streameri. Pucačine su najpopularnije.

"Svi igrači koji su bili profesionalci, a sada su streameri nisu toliko popularni na našim prostorima. Problem je jezik - ne govore na engleskom", kaže.

"Kvalitetan video traži ulaganja: kamere, mikrofone, rasvetu, a samo dobar računar stoji 4–5 hiljada evra, dok najskuplji idu do 15–20 hiljada. Mnogi imaju i dva računara – jedan za igru, drugi za prenos", kaže i otkriva da je njegov kompjuter skuplji od pola stvari koje ima kod kuće.

Monetizacija se oslanja na mešavinu pretplata, oglašavanja i sponzorstava. "Na YouTubeu je okvirno oko 1 dolar na 1.000 pregleda, dok u SAD-u to može biti i 10 dolara. Zato kanali na engleskom imaju veću publiku i bolju zaradu," objašnjava Hadžihajdić.

Brendovi i streameri: Poverenje umesto reklame

Sve više oglašivača preskače klasične kampanje i sarađuje sa streamerima jer su shvatili da uz njih mogu doći direktno do veće publike.

"Ne biste verovali koliko je to tačno. Ako mene na streamu prati 100 hiljada ljudi, oni svakodnevno prate moj život, moje uspone i padove, znaju o meni svašta. Oni mene edukuju, i ja njih i verujemo jedni drugima. Ako ja prezentujem neki proizvod, oni će iz poštovanja pregledati reklamu ili će kupiti. Zašto? Zbog lojalnosti između streamera i gledalaca", otkriva Hadžihajdić.

Neugodna strana streama

No u moru pratilaca, pitali smo je li imao neugodnih situacija. Kaže - ma uvek toga ima.

"Nedavno sam krenuo da streamujem na TikToku. Gaming se i tamo javio i može da se streama. Mi smo na Balkanu, dođe i ekipa iz Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije... U jednom trenutku nešto će pući, neko će nešto krivo da kaže. Nedavno sam na streamu bilo neko glupo pitanje, oni koji me prate više meseci tražili su da 'banam' nekog novog koji je počeo da zeza ostale. Naravno da volim nove korisnike, ok su mi i kritike, ali mora da postoji pravila. Kad nekog banam, on i dalje može da prati stream, ali ne i da komentariše", navodi primer. Tako je dosad suspendovao više od 2000 osoba samo na YouTubeu. Kaže ima svega - nekoga će zasmetati i muzika koja se pušta na streamu.

Kaže da itekakvu odgovornost imaju i sami streameri i YouTuberi te da je jako bitno graditi zdravu zajednicu.

 Sigurnost i roditeljski nadzor: 'Sve kreće od kuće'

Brzi rast industrije sa sobom nosi i tamniju stranu. Svet online igara, koliko god bio podsticajan za sklapanje prijateljstava, ujedno je i plodno tlo za brojne opasnosti, pogotovo za decu i mlade. Kao ambasador PlayStation Playmakers programa, Neno aktivno promoviše odgovorno i sigurno igranje. Dotaknuo se problema cyberbullinga i predatora.

Na pitanje do kada deci ograničiti pristup tim kanalima: "Do barem 13. godine ne bi smela imati potpuno otvoren pristup bez nadzora," poručuje. YouTubeove kontrole sadržaja za decu su korak napred, ali internet je prevelik da bi se sve filtriralo.

Kaže da postoje materijali koje ne bi deca trebalo da vide.

"Deca već sama pretražuju, dolaze im reklame, sadržaji s nasiljem. Treba krenuti od kuće i roditelja i mi kao streameri i youtuberi imamo jako veliku odgovornost. Mene su pratila nekad deca, a sada su to odrasli ljudi i prilaze mi - sada su na fakultetu. Ali počeli su da me prate kao deca. Internet je prevelik da bi se deci dopustio mobilni jer vi ne znate ko stoji iza drugog usernamea na samom internetu. Imali smo užasno opasne situacije, videli smo ih kroz rad Centra za sigurniji internet. Došao je sad i AI. Verujem da će se morati napraviti restrukcije radi zaštite dece", rekao je.

Kaže, ako se cyberbulling i prijavi policiji, lično ne veruje u sprovodivost, kaže da policiji treba predugo da dođe do počinitelja iako se i to može. Za problem predatora na internetu kaže da se boji da će taj problem rasti, a da je najgore što deca često znaju više od samih roditelja. Problem dece i online sveta je zaista velik, oslikava to još jednim primerom: "Imao sam slučaj da je dete potrošilo u dva dana 600 evra mami na kartici. Novac se ne može vratiti, dete misli da nije ništa loše uradilo. Problem je prevelik".

Privatnost vs. sigurnost

Na pitanje o najavljenim strožim evropskim pravilima nadzora komunikacije kako bi se sprečila zloupotreba dece, kolokvijalno zvan Chat Control, Hadžihajdić kaže da je reč o "delikatnoj ravnoteži": "Rekao sam - ljudi slobodno gledajte, nemam ništa da sakrivam, ja kažem slobodno - dajem privolu! Sigurno ima onih koji su protiv toga, ne može EU sve nadgledati. Ali razumem ljude koji to ne žele."

Na pitanju mogu li nas špijunirati preko kamere na TV-u, odgovara:

"Da, ne samo to nego i preko kamerice na laptopu, mobilnom... Zanimljiva priča - gledao sam YouTube video u kojem je čovek mobilnim išao po prodavnicama, imao je uključenu lokaciju i pričao je gde će ići - u koje prodavnice i slično. Ponovio je isti put, a na mobilnom je imao uključen aeroplane mode - ispalo je da je mobilni puno više podataka prikupio u tom modu. Nismo sigurni koliko mobilni i druga tehnika uopšte može prikupiti naših podataka", ističe.

Razgovor s Nenom Hadžihajdićem pokazuje koliko se gaming promenio: od nostalgije za Commodoreom do industrije koja zapošljava, obrazuje i spaja brendove s publikom kroz poverenje. Ali uz prilike rastu i rizici – zato su digitalna pismenost, roditeljski nadzor i institucionalna spremnost važniji nego ikad.

(Telegraf.rs/net.hr)