Džefri Epstajn je navodno imao veliku ulogu u pretvaranju Call of Duty igara u pakao prepun mikrotransakcija

Najnoviji dokumenti američkog Ministarstva pravde, objavljeni 31. januara 2026. godine, otkrivaju šokantne detalje o načinu na koji su moćni ljudi iz tehnološke i gejming industrije razmišljali o korišćenju video igara za oblikovanje ponašanja mladih igrača. Među imenima koja se pojavljuju više stotina puta nalazi se i dugogodišnji prvi čovek Activision Blizzarda.

U objavljenoj dokumentaciji, ime Bobi Kotik pominje se više od 300 puta u prepisci povezanoj sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom. Posebno se izdvaja mejl razmena iz maja 2013. godine u kojoj se direktno govori o korišćenju virtuelnih predmeta u igrama kao alata za uslovljavanje ponašanja dece.

Preporučujemo

U toj komunikaciji učestvovao je i futurista Pablos Holman, a ton poruka bio je, prema navodima iz dokumenata, zapanjujuće opušten kada je reč o psihološkom uticaju gejming ekonomija na mlađu publiku.

Tajming koji se savršeno uklapa

Ono što dodatno pojačava težinu ovih otkrića jeste vremenski okvir. Samo nekoliko nedelja pre ove razmene mejlova, Call of Duty: Black Ops 2 je u martu 2013. godine uveo prve mikrotransakcije u serijal. Već šest meseci kasnije, Call of Duty: Ghosts stiže sa znatno agresivnijim sistemom monetizacije, uključujući plaćene skinove, glasovne pakete i pakete oružja.

U mejlovima se navodi ideja povezivanja edukativnog sadržaja sa realnim nagradama, poput minuta za mobilni telefon, kredita za iPhone i virtuelnih predmeta u igrama. Iako te reči nisu direktno potekle od Epstajna, on je bio deo razgovora, što je izazvalo lavinu reakcija nakon objavljivanja dokumenata.

Važno je naglasiti da mikrotransakcije nisu nastale u Call of Duty serijalu. Mobilne igre i FIFA Ultimate Team su godinama ranije postavile temelje takvog modela zarade. Međutim, ono što dokumenti pokazuju jeste da je rukovodstvo Activisiona bilo svesno psihološkog efekta ovih sistema, posebno kada su u pitanju mlađi igrači u gejming industriji.

Zašto je ovo više od još jedne kontroverze

Dokumenti ne dokazuju da je Epstajn dizajnirao monetizaciju Call of Duty serijala. Ono što jasno pokazuju jeste da su uticajni ljudi otvoreno razgovarali o oblikovanju potrošačkog ponašanja kroz igre i da im ta ideja nije delovala problematično.

U kombinaciji sa višegodišnjim kontaktima između Kotika i Epstina, kao i pominjanjem privatnih druženja i putovanja, terminologija korišćena u mejlovima dobija mnogo mračniji kontekst. Za mnoge u gejming industriji, ovo otkriće baca novo svetlo na to kako su agresivni sistemi mikrotransakcija postali standard u jednoj od najpopularnijih franšiza gejming industrije.

(Telegraf.rs)