Srpska industrija video-igara stigla do 222 miliona evra, ali zapošljavanje naglo usporava

Industrija video-igara u Srbiji nastavila je rast i tokom 2025. godine, dostigavši 222 miliona evra prihoda među najuspešnijim kompanijama, dok su igre domaćih studija preuzete više od 300 miliona puta širom sveta.

Ipak, uprkos ovim rezultatima, sektor ulazi u period opreznijeg razvoja, uz smanjenje broja zaposlenih i rekordno nizak broj planiranih novih pozicija.

Preporučujemo

Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je da gejming industrija predstavlja jedan od najperspektivnijih segmenata domaće digitalne ekonomije i važan potencijal za dalji razvoj inovacija i izvoza.

Foto: SGA

Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA) osmu godinu zaredom objavila je godišnji izveštaj o stanju domaće gejming industrije, koji je premijerno predstavljen u Privrednoj komori Srbije.

Izveštaj je medijima predstavila Kristina Janković Obućina, senior menadžerka za ekosistem SGA i urednica izveštaja, koja je naglasila ključne trendove i promene u industriji.

Kako je istakao direktor SGA, Mihajlo Jovanović-Džaril, iako su prihodi nastavili da rastu, dinamika razvoja se menja.

Objavljeno je upola manje igara nego prethodne godine, ali je broj projekata u razvoju ostao stabilan, što ukazuje na sve veći fokus na kompleksnije i dugoročnije projekte.

Foto: SGA

Podaci iz izveštaja pokazuju i da 63 odsto kompanija razvija originalne proizvode, dok su komercijalni naslovi prodati u više od 600.000 primeraka.

Istovremeno, prosečno vreme koje zaposleni provode u jednoj kompaniji poraslo je na pet i po godina, što ukazuje na veću stabilnost timova.

Veštačka inteligencija postaje sve važniji deo industrije, više od 75 odsto kompanija već koristi AI alate u svom poslovanju, uz rastuće zadovoljstvo njihovom primenom.

Predsednica Upravnog odbora SGA, Marija Ilić, istakla je da Srbija i dalje zauzima prvo mesto u Evropi po udelu žena zaposlenih u gejming industriji, uz dodatni rast njihovog učešća na rukovodećim pozicijama, koje sada čine 41 odsto.

Izveštaj potvrđuje da industrija video-igara u Srbiji prati globalni trend stabilnog, ali umerenog rasta.

Beograd, Novi Sad i Niš ostaju ključni centri razvoja, dok mobilne igre nastavljaju da ostvaruju veće prihode u odnosu na PC naslove.

Kao najveće izazove u poslovanju, kompanije izdvajaju visoke poreske namete i nedovoljno stimulativne poreske olakšice, iako većina studija i dalje uspeva da ostvaruje prihode kroz direktnu prodaju igara, čime potvrđuje konkurentnost domaćih proizvoda na globalnom tržištu.

(Telegraf.rs)