• 1

Ona ubrzo dolazi i uskoro će potpuno promeniti sve

Veštačka inteligencija je već sada svuda oko nas a njena primena se ubrzano širi, od autonomnih vozila, preko svakodnevnog korišćenja interneta, do ažurnih predviđanja uragana...

  • 1

Davne 1950. godine, britanski tehnološki vizionar Alan Turing objavio je članak u magazinu Mind pod nazivom „Računarski mehanizmi i inteligencija“, koji je u vreme kada je nastao delovao kao čista naučna fantastika.

- Mogu li mašine da dostignu stepen razvoja na kome će početi da razmišljaju, ne baš sasvim kao ljudi, ali na način blizak njima? - pitanje je koje je Turing postavio u pomenutom članku.

On je smatrao da mogu. Čak i više od toga, verovao je da mašine uz pomoć softvera mogu da nauče da posmatraju okruženje i uče iz njega i to stvari kao što su igranje šaha ili oponašanje ljudskig glasa. I da, u perspektivi, mašine to mogu da počnu da rade same bez ljudskog navođenja.

- Možemo očekivati da mašine na kraju budu sposobne da se takmiče sa čovekom u čisto intelektualnim stvarima - predvideo je on.

Sedamdeset godina kasnije, Turingova vizija postala je stvarnost. Veštačka inteligencija ili AI, što je skraćenica od engleskog naziva „Artificial inteligence“, mašinama omogućava da uče  na osnovu iskustva i da izvode kognitivne zadatke, za koje se nekad verovalo da je samo ljudski mozak sposoban da izvrši, navodi sajt How Stuff Works.

Primena AI-ja ubrzano se širi, od autonomnih vozila koja bez ljudske ruke mogu da krstare ulicama, pa do ažurnih predviđanja nadolazećih uragana. U svakodnevnom životu, primenu veštačke inteligencije srećemo i dok pretražujemo internet, kada nam iskaču „chatbot“-ovi i nude pomoć ili odgovaraju na pitanja.

U nekim naprednijim varijantama, ona pokreće pametne uređaje poput ličnih asistenata, kojima komandujemo glasom i od njih tražimo da promene kanal na TV-u ili da isključe alarm koji zvoni. Mogućnosti AI-ja su daleko od iscrpljenih. Tek se očekuje masovnija primena veštačke inteligencije, a predviđanja su da bi do 2030. godine ona mogla da proizvede ekonomski efekat vredan 13 triliona dolara, pokazuje istraživanje Instituta Mek Kinsi.

Kako „radi“ veštačka inteligencija?

Vasant Honavar, profesor Univeziteta Pen podseća da postoje dve glavne kategorije veštačke inteligencije. Limitirana, koja daje rezultate na usko definisanim poljima rada, poput, recimo, analiziranja rendgenskih zraka ili snimaka magnetne rezonance i opšta inteligencija, koja je bliskija ljudskoj inteligenciji i koja podrazumeva učenje o bilo čemu i razgovor na bilo koju temu.

- Mašina možda može biti dobra u nekom polju dijagnostike, ali ako je pitate da vam nešto kaže o fudbalu, tu će ostati nema - objašnjava Honavar i dodaje da je raznovrsnost ljudskog intelekta i dalje van domašaja bilo koje mašine.

Honavar, koji je i direktor Laboratorije za veštačku inteligenciju na Pen-u, pojašnjava da postoje dva bitna dela AI-a. Prvi je onaj inženjerski deo koji je neka vrsta alata za upotrebu inteligencije u različitim prilikama. Drugi je takozvana „nauka inteligencije“ ili drugim rečima, kako osposobiti mašinu da dođe do rezultata uporedivih sa onim do kojih bi i ljudski mozak došao, čak iako mašina do njih dolazi na sasvim drugačiji način. Honavar, kako bi stvari plastičnije opisao, koristi i analogiju o tome da „i ptice i avioni lete, ali na potpuno drugačiji način, iako i jedni i drugi koriste principe aerodinamike i fizike da bi to postigli.“ Isto tako, „veštačka inteligencija je bazirana na činjenici da postoje opšti principi po kojima inteligentni sistemi funkcionišu“, dodaje on.

- Primena AI-a je većinom u oblastima gde se barata velikom količinom podataka - ističe Honavar. Prema njegovim rečima, AI radi po principu kombinovanja velike količine podataka sa inteligentnim algoritmima - serijama instrukcija koje omogućavaju softveru da nauči iz obrazaca koji se ponavljaju.

Veštačka inteligencija

Foto: Pixabay.com

Decenije istraživanja

Koncept AI-a datira iz davne 1940. godine. Sam termin - veštačka inteligencija, uveden je u upotrebu na konferenciji na Dartmut koledžu, 1956. godine. Tokom naredne dve decenije, naučnici su uspevali da razviju programe koji su bili sposobni da se takmiče u igranju igrica i da sprovode jednostavnija šablonska prepoznavanja.

Sredinom 80-ih, započinje drugi talas razvoja ove discipline koji dovodi do uspostavljanja mnogo složenijih, višeslojnih sistema sposobnih da savladaju zadatke visokog nivoa složenosti.

Period 90-ih i 2000-ih, praćen razvojem moćnih kompjuterskih mašina, pogurao je i razvoj veštačke inteligencije. Pojava interneta dovela je do toga da velike količine podataka postanu dostupne u digitalnoj formi, što je dodatno dalo „vetar u leđa“ širenju AI-a.

Veštačka inteligencija i robotika

Iako su to dve odvojene naučne discipline, veštačka inteligencija je ipak, u mnogo čemu povezana sa robotikom, naukom u kojoj se mašine uče da prepoznaju svoje okruženje, da vrše proračune i sprovode zadatke fizičkog karaktera, bilo same od sebe ili navođene od strane čoveka. To rade u širokom dijapazonu, od rada u fabrikama i kuvanja, pa sve do sletanja na druge planete. Honavar smatra da se ove discipline prepliću na mnogo načina.

- Možete zamisliti robotiku za koju nije potrebno mnogo inteligencije, kod uređaja koji su čisto mehanički. Sa druge strane, postoje roboti kod kojih je inteligencija suštinski neophodna, kao oni implementirani u autonomna vozila, uz pomoć kojih ove mašine uspevaju da krstare ulicama punim drugih vozila i pešaka - kaže Honavar.

AI je tako, bez velike pompe postao sveprisutan i našao svoje mesto u mnogim proizvodima koje ljudi svakodnevno upotrebljavaju.

Lista je dugačka: tempomati u automobilima, slušalice koje neutrališu buku, sve što ima moć prepoznavanja glasa, noviji daljinski upravljači, spam filteri, filteri na društvenim mrežama, korektori pri kucanju na tastaturi, preporučivači teksta u pretragama, mikrotalasne pećnice, mašine za pranje sudova, zvučnici, televizori, CCTV kamere, električna vozila, kompjuterske igre... samo su neke od mogućnosti primene AI-a.

Veštačka inteligencija

Foto: Pixabay.com

Kako veštačka inteligencija utiče na ekonomiju?

Uzimajući u obzir mogućnosti koje ova oblast pruža, naročito u sferi izvršavanja zadataka za koje je bilo potrebno učešće čoveka, opravdano se razvija bojazan kod ljudi da im nagli razvoj ove discipline može oduzeti radna mesta. Stručnjaci poručuju da, iako može eliminisati neke postojeće pozicije, ona zapravo donosi nova radna mesta, naročito za tehnološki pismenu radnu snagu.

- Najugroženiji su oni koji obavljaju rutinske i repetitivne zadatke u oblastima poput prodaje, finasija i proizvodnje - smatra Derel Vest, osnivač i direktor Centra za tehnološke inovacije iz Vašingtona.

- Pozicije belih okovratnika u sferi zdravstvene zaštite takođe mogu biti pogođene a predviđa se i porast migracija sa jednog radnog mesta na drugo - smatra on.

Vest poručuje da je neophodno da savremena društva shvate da moraju da ulažu u tehnološko opismenjavanje radne snage kroz programe učenja i nadogradnje radnih veština.

Umesto da zamenjuje radnu snagu, veštačka inteligencija može biti iskorišćena da proširi čovečije intelektualne kapacitete. Pronalazač i futurista, Rej Kurcvel, predvideo je da će do 2030. godine, AI dostići ljudski nivo inteligencije i da će biti moguće implementirati veštačku inteligenciju u ljudski mozak kako bi se pospešila memorija, pretvarajući time potencijalne korisnike u hibride, negde između čoveka i mašine.

Video: Ovaj vibrator je možda pametniji od svakog muškarca jer žene sigurno dovodi do orgazma

(Telegraf.rs/T.T.)

Komentari

  • ime

    Idemo ka tome da upropastimo sami sebe i dobro nam ide.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima