Ovaj drevni kamen iz Namibije mogao bi da bude ključ za buduće kvantne računare

Foto: University of St Andrews

Poseban oblik svetlosti napravljen korišćenjem drevnog namibijskog dragog kamenja mogao bi da bude ključ za nove kvantne kompjutere zasnovane na svetlosti, koji bi mogli da reše dugogodišnje naučne misterije, prema novom istraživanju koje je vodio Univerzitet Sent Endruz.

Istraživanje, sprovedeno u saradnji sa naučnicima sa Harvarda, australijskog Univerziteta Mekveri i danskog Univerziteta Arhus, koristilo je prirodno iskopani dragi kamen iz Namibije za proizvodnju Ridberg polaritona, najveće hibridne čestice sačinjene od svetlosti i materije ikada stvorene, piše Phys.org.

Ridbergovi polaritoni neprestano prelaze sa svetlosti na materiju i nazad. U Ridbergovim polaritonima, svetlost i materija su kao dve strane novčića, a strana materije je ono što čini polaritone da interaktuju jedni sa drugima.

Ova interakcija je ključna jer je to ono što omogućava stvaranje kvantnih simulatora, posebnog tipa kvantnog računara, gde se informacije čuvaju u kvantnim bitovima.

Ovi kvantni bitovi, za razliku od binarnih bitova u klasičnim računarima koji mogu biti samo 0 ili 1, mogu uzeti bilo koju vrednost između 0 i 1. Stoga mogu da skladište mnogo više informacija i da obavljaju nekoliko procesa istovremeno.

Ova mogućnost bi mogla da omogući kvantnim simulatorima da reše važne misterije fizike, hemije i biologije - na primer, kako da naprave visokotemperaturne superprovodnike za brze vozove, kako se mogu napraviti jeftinija đubriva koja bi potencijalno rešila glad u svetu, ili kako se proteini savijaju što bi omogućilo proizvodnju efikasnijih lekova.

Vođa projekta, dr Hamid Ohadi, sa Fakulteta za fiziku i astronomiju na Univerzitetu Sent Endruz kaže da je “izrada kvantnog simulatora sa svetlošću sveti gral nauke. Napravili smo ogroman korak ka tome stvarajući Ridbergove polaritone, ključni sastojak".

Da bi stvorili Ridberg polaritone, istraživači su uhvatili svetlost između dva visoko reflektujuća ogledala. Kristal bakrovog oksida iz kamena iskopanog u Namibiji je zatim istanjen i uglačan do 30 mikrometara debele ploče (tanje od pramena ljudske kose) i stavljen između dva ogledala da bi Ridbergovi polaritoni bili 100 puta veći nego ikada ranije.

Tim trenutno dalje usavršava ove metode kako bi istražili mogućnost pravljenja kvantnih kola, koji su sledeći sastojak za kvantne simulatore.

(Telegraf.rs)