Da li smo svi u Matriksu? Fizičar tvrdi da je otkrio dokaz da živimo u kompjuterskoj simulaciji

Možda je popularna naučno-fantastična franšiza "Matriks" bliža istini nego što smo ikada mislili. Fizičar Melvin Vopson sa Univerziteta u Portsmautu objavio je izuzetan rad u časopisu AIP Advances koji nudi potpuno novo tumačenje gravitacije, tvrdeći da bi ona mogla biti rezultat pokušaja univerzuma da smanji "nered" u svom sistemu – ponašajući se pritom gotovo identično kao kompjuterski algoritam za optimizaciju podataka.

"Ovo je još jedan primer kompresije podataka i računarske optimizacije u našem univerzumu, što podržava mogućnost da živimo u simuliranom ili računarskom univerzumu", napisao je Vopson u svom radu aludirajući da živimo u kompjuterskoj simulaciji.

Preporučujemo

Ova revolucionarna teorija deo je šireg pokreta naučnika koji pokušavaju da objasne fundamentalne sile prirode argumentujući da su one rezultat sveobuhvatne simulacije. Početkom 2000-ih, filozof Nik Bostrom predložio je tezu da je naša stvarnost zapravo kompjuterska simulacija koju je stvorila izuzetno napredna civilizacija, što neodoljivo podseća na zaplet blockbuster filma "Matriks" iz 1999. godine.

Dokazivanje ove teorije predstavlja izazovan problem, posebno ako uzmemo u obzir da bi kreatori simulacije, ako zaista postojimo unutar nje, verovatno preduzeli mere da osiguraju da ne možemo zaviriti "iza zavese".

Gravitacija kao kompjuterski mehanizam za organizaciju podataka

Vopson je u svojoj teoriji nadogradio svoju raniju propoziciju "drugog zakona dinamike informacija", koja tvrdi da "entropija bilo kog sistema ostaje konstantna ili se povećava tokom vremena". Na osnovu toga, on argumentuje da gravitacija privlači materiju i objekte u svemiru kako bi entropija ostala na minimumu, vrlo slično načinu na koji računar organizuje i kompresuje podatke.

"Moji nalazi u ovoj studiji uklapaju se u ideju da univerzum možda funkcioniše poput džinovskog računara, ili da je naša stvarnost simulirana konstrukcija," rekao je Vopson u zvaničnom saopštenju. "Baš kao što računari pokušavaju da uštede prostor i rade efikasnije, univerzum možda radi istu stvar."

"To je novi način razmišljanja o gravitaciji", dodao je, "ne samo kao o privlačnoj sili, već kao o nečemu što se dešava kada univerzum pokušava da ostane organizovan."

U svom članku, Vopson tvrdi da informacije skladištene u elementarnim ćelijama, definisanim kao najmanje mogući volumen u prostoru u kvantnoj mehanici, određuju koordinate materije unutar simulacije, što predstavlja svojevrsnu pikselizaciju jedinica i nula.

"Proces je identičan načinu na koji bi bila dizajnirana digitalna kompjuterska igra, aplikacija virtuelne realnosti ili neka druga napredna simulacija", rekao je u saopštenju.

Kontroverzna teorija traži više dokaza

Vopson već duže vreme zagovara teoriju simulacije. U 2022. godini tvrdio je da genomi COVID-19 virusa pokazuju smanjenje entropije tokom vremena, što predstavlja dodatni dokaz njegovog drugog zakona dinamike informacija.

U još jednom radu koji je privukao pažnju naučne zajednice, predložio je da bi informacija mogla biti "peti oblik materije", što bi, prema njegovim rečima, ponovno demonstriralo da živimo u simulaciji.

Međutim, pitanje je da li će njegova istraživanja ikada steći široko prihvatanje i odobrenje izvan margina naučne zajednice. Kao što dobro znamo, izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze – posebno kada pokušavate da okrenete samu stvarnost naopačke.

(Telegraf.rs)