Vaš telefon je parazit koji vam krade život: Nauka dokazala neverovatnu istinu

Vaši, buve i crvi paraziti su bili saputnici čovečanstva kroz celu našu istoriju. Ipak, najveći parazit modernog doba nije neki krvožedni beskičmenjak. On je elegantan, sa staklenom prednjom stranom i po dizajnu stvara zavisnost. Njegov domaćin je svaki čovek na Zemlji koji ima internet.

Pametni telefoni daleko nisu bezopasni alati. Oni parazitiraju naše vreme, našu pažnju i lične podatke, sve u interesu tehnoloških kompanija i njihovih oglašivača. U novom istraživanju objavljenom u naučnom časopisu, stručnjaci upozoravaju da pametni telefoni predstavljaju ozbiljne društvene rizike koji postaju jasni kada se posmatraju kroz prizmu parazitizma.

Preporučujemo

Biolozi definišu parazita kao vrstu koja ima korist od bliskog odnosa sa drugom vrstom - svojim domaćinom - dok domaćin podnosi štetu. Vaši, na primer, potpuno zavise od naše vrste za preživljavanje. One jedu isključivo ljudsku krv, a ako se odvoje od domaćina, kratko preživljavaju osim ako se ne nađu na drugoj glavi. U zamenu za našu krv, vaši nam ne daju ništa osim neprijatnog svraba.

Pametni telefoni su potpuno promenili naše živote. Od kretanja kroz gradove do praćenja zdravlja, ovi džepni uređaji čine naš život lakšim. Toliko da smo retko bez njih. Ipak, uprkos koristima, mnogi od nas smo robovi svojih telefona i beskrajnog listanja, nesposobni da se potpuno isključimo.

Kako su pametni telefoni postali naši paraziti

Ne svi bliski odnosi između vrsta su parazitski. Mnogi organizmi koji žive na nama ili u nama su korisni. Razmotrimo bakterije u našim stomacima - one mogu da preživljavaju samo u našim crevima, hraneći se hranom koju jedemo. Ali nam pružaju koristi, uključujući jači imunitet i bolju probavu.

Odnos između ljudi i pametnih telefona je počeo kao obostrana korist. Tehnologija se pokazala korisnom ljudima za održavanje veze, kretanje preko mapa i pronalaženje korisnih podataka. Međutim, istraživači tvrde da je ovaj odnos postao parazitski.

Kako su pametni telefoni postali gotovo neophodni, neke od najpoznatijih aplikacija koje nude počele su da služe interesima kompanija i njihovih oglašivača više nego svojim korisnicima. Ove aplikacije su napravljene da utiču na naše ponašanje da bismo nastavili da listamo, kliknemo na reklame i ostanemo vezani za ekran.

Podaci o našem ponašanju tokom listanja se koriste za dalje iskorišćavanje. Vaš telefon brine o vašim ciljevima ili želji da provodite više vremena sa decom samo u meri u kojoj koristi te podatke da bi bolje zarobio vašu pažnju.

Šta možemo da učinimo protiv parazita u telefonu

Na Velikom koralnom grebenu, male šarene ribe uspostavljaju "stanice za čišćenje" gde veće ribe dozvoljavaju da ih čiste od mrtve kože i parazita. Ovaj odnos je korist za oba - veće ribe se rešavaju parazita, a male ribe dobijaju hranu.

Ponekad male ribe "varaju" i ugriznu svoje domaćine, menjajući korisnu vezu u parazitsku. Ribe koje se čiste mogu da kazne prekršioce tako što ih oteraju ili ne dozvole buduće čišćenje. U tome ribe pokazuju nešto što biolozi smatraju važnim za održavanje ravnoteže - kontrolu.

Da li možemo dovoljno kontrolisati naše iskorišćavanje od strane pametnih telefona i vratiti odnos koji nam donosi korist? Priroda pokazuje da su ključne dve stvari: sposobnost da primetimo iskorišćavanje kada se dešava i mogućnost da odgovorimo.

U slučaju pametnih telefona, ne možemo lako da primetimo iskorišćavanje. Tehnološke kompanije koje prave različite funkcije i programe da biste uzeli telefon ne reklamiraju to ponašanje. Čak i ako ste svesni kako vas aplikacije iskorišćavaju, odgovaranje je takođe teže od običnog ostavljanja telefona.

Većina nas zavisi od pametnih telefona za svakodnevne poslove. Umesto da zapamtimo stvari, prebacujemo posao na uređaje. Za neke ljude, ovo može da promeni kako razmišljaju i pamte. Zavisimo od toga da imamo kameru za snimanje važnih trenutaka ili samo za pamćenje gde smo parkirali auto.

Država i kompanije su dodatno učvrstile našu zavisnost od telefona, prebacivši svoje usluge na internet kroz aplikacije. Kada jednom uzmemo telefon da pristupimo banci ili državnim uslugama, izgubili smo bitku.

Kako onda možemo da ispravimo neravnopravan odnos sa telefonima i vratimo parazitski odnos u koristan? Analiza naučnika pokazuje da pojedinačni izbor ne može pouzdano dovesti korisnike do cilja. Pojedinačno smo slabiji od ogromne prednosti koju tehnološke kompanije imaju u ovoj borbi.

Zabrana društvenih mreža za decu koju je uvela australijska vlada je primer kolektivne akcije potrebne da se ograniči ono što ovi paraziti mogu zakonski da rade. Da bismo pobedili u ovoj borbi, potrebna su nam i ograničenja na funkcije aplikacija za koje se zna da stvaraju zavisnost, kao i na prikupljanje i prodaju naših ličnih podataka.

(Telegraf.rs)