"Prošli smo tačku bez povratka": Prvi čovek kompanije OpenAI predviđa tri velike stvari koje će promeniti svet

Direktor OpenAI-ja Sem Altman objavio je obimnu objavu na blogu u kojoj iznosi svoju viziju budućnosti i otkriva kako je opšta veštačka inteligencija (AGI) sada neizbežna i sprema se da promeni svet.

U onome što bi moglo da se posmatra kao pokušaj objašnjenja zašto još uvek nismo postigli AGI, Altman naglašava da je napredak veštačke inteligencije blaga kriva, a ne nagla akceleracija. Ipak, tvrdi da smo sada "prošli tačku bez povratka" i da će se "kada se osvrnemo unazad za nekoliko decenija, postepene promene pokazati kao nešto veliko".

Preporučujemo

"Iz relativističke perspektive, singularnost se dešava deo po deo", piše Altman, "a spajanje se dešava polako. Penjemo se dugim lukom eksponencijalnog tehnološkog napretka; uvek izgleda vertikalno kada gledamo napred i ravno kada gledamo unazad, ali to je jedna glatka kriva."

Čak i sa usporenijom vremenskom linijom, Altman je uveren da idemo ka AGI i predviđa tri načina na koje će oblikovati budućnost.

Roboti će graditi druge robote već 2027. godine

Od posebnog interesa za Altmana je uloga koju će robotika igrati u budućnosti. "2025. godina donela je dolazak agenata koji mogu da rade pravi kognitivni posao; pisanje kompjuterskog koda nikada neće biti isto. 2026. verovatno će videti dolazak sistema koji mogu da otkrivaju nova uvida. 2027. možda će videti dolazak robota koji mogu da rade zadatke u stvarnom svetu."

Da bi radili stvarne zadatke u svetu, kako Altman zamišlja, roboti bi morali da budu humanoidni, jer je naš svet dizajniran da ga koriste ljudi.

Altman kaže da "roboti koji mogu da grade druge robote... nisu tako daleko. Ako moramo da napravimo prvi milion humanoidnih robota na tradicionalan način, ali onda oni mogu da upravljaju celim lancem snabdevanja - kopanje i rafiniranje minerala, vožnja kamiona, upravljanje fabrikama - da grade više robota, koji mogu da grade više postrojenja za proizvodnju čipova, data centara, tada će tempo napretka očigledno biti sasvim drugačiji."

Poslovi će nestati, ali stiže i bogatstvo

Altman kaže da će se društvo morati promeniti da se prilagodi AI, s jedne strane kroz gubitak poslova, ali takođe kroz povećane mogućnosti.

"Tempo tehnološkog napretka će nastaviti da se ubrzava, i nastaviće da bude slučaj da su ljudi sposobni da se prilagode skoro svemu. Biće vrlo teških delova poput celih klasa poslova koje nestaju, ali s druge strane svet će postajati toliko bogatiji tako brzo da ćemo moći ozbiljno da razmotrimo nove političke ideje koje nikada ranije nismo mogli."

Altman balansira menjajući pejzaž poslova sa novim mogućnostima koje će superinteligencija doneti: "možda ćemo preći od rešavanja visokoenergijske fizike jedne godine do početka kolonizacije svemira sledeće godine; ili od velikog proboja u nauci o materijalima jedne godine do pravih high-bandwidth interfejsa mozak-kompjuter sledeće godine."

Superinteligencija će biti jeftina i široko dostupna

U Altmanovoj smeloj novoj budućnosti, superinteligencija će biti jeftina i široko dostupna. Kada opisuje najbolji put napred, Altman prvo predlaže da rešimo "problem usklađivanja", što uključuje navođenje "AI sistema da uče i delaju prema onome što kolektivno stvarno želimo dugoročno".

"Zatim [treba da] se fokusiramo na činjenje superinteligencije jeftinom, široko dostupnom i ne previše koncentrisanom kod bilo koje osobe, kompanije ili zemlje... Davanje korisnicima mnogo slobode, unutar širokih granica o kojima društvo mora da odluči, deluje vrlo važno."

Nije nužno tako

Čitajući Altmanov blog, postoji neka vrsta neizbežnosti iza njegovog predviđanja da čovečanstvo korača neometano ka AGI. Ali da li je u pravu?

Altmanova vizija stoji u oštroj suprotnosti sa nedavnim istraživanjem iz Apple-a koje sugeriše da smo mnogo dalje od postizanja AGI nego što mnogi AI zagovornici žele.

"Iluzija razmišljanja", novo istraživanje iz Apple-a, navodi da "uprkos sofisticiranim mehanizmima samoreflekcije naučenim kroz učenje pojačanjem, ovi modeli ne uspevaju da razviju generalizovane sposobnosti rešavanja problema za planiranje zadataka, pri čemu performanse padaju na nulu van određenog praga složenosti."

Istraživanje je sprovedeno na velikim modelima zaključivanja, poput OpenAI-jevih o1/o3 modela i Claude 3.7 Sonnet Thinking.

Nasuprot tome, Altman je uveren da je "inteligencija previše jeftina za merenje dobro na dohvat ruke. Ovo možda zvuči ludo, ali da smo vam rekli 2020. da ćemo biti tamo gde smo danas, verovatno bi zvučalo ludlje od naših trenutnih predviđanja o 2030."

Kao i kod svih predviđanja o budućnosti, uskoro ćemo saznati da li je Altman u pravu.

(Telegraf.rs)