ChatGPT sramotno poražen od Atari 2600 konzole u šahu

ChatGPT, jedna od najnaprednijih AI platformi na svetu, doživela je ponižavajući poraz u šahu protiv 1 MHz Atari 2600 konzole. Ovaj eksperiment je pokazao da čak i najsavremeniji AI sistem može biti savladan od računara iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Inženjer kompanije Citrix, Robert Jr. Karuzo, sproveo je ovaj neobičan eksperiment tokom vikenda. Koristio je ciklus-egzaktnu emulaciju Atari 2600 CPU-a koji radi na skromnih 1,19 MHz, kako bi ga suprotstavio ChatGPT-u u partiji šaha.

Preporučujemo

Ideja za ovaj eksperiment došla je paradoksalno od samog ChatGPT-a. Tokom razgovora o istoriji veštačke inteligencije i šaha, ChatGPT je predložio da igraju "Atari Chess" - što je Karuzo protumačio kao Video Chess, jedinu šahovsku igru ikad izdatu za Atari 2600.

Uprkos tome što je dobio osnovnu predstavu table za identifikaciju figura, ChatGPT je imao ozbiljne probleme. AI sistem je mešao topove sa lovcima, propuštao očigledne napade pešaka i pravio seriju bizarnih grešaka, prema Karuzovim rečima.

ChatGPT optužuje grafiku za svoj neuspeh

U jednom trenutku, ChatGPT je čak optužio spoljašnje faktore poput apstraktnih simbola koje koristi Video Chess za prikaz figura za svoju nesposobnost da prati stanje igre. Tokom 90 minuta, Karuzo je morao da sprečava sistem da napravi katastrofalne poteze i da popravlja njegovu svest o tabli nekoliko puta po potezu.

AI bot je kontinuirano tražio da se igra restartuje u nadi da će poboljšati svoje performanse, ali je na kraju poražen od 8-bitnog šahovskog motora. Procesor od 1 MHz teoretski može da razmišlja tek jedan ili dva poteza unapred, dok se ChatGPT oslanja na beskonačnu armiju modernih, energetski zahtevnih GPU-jeva za održavanje svog chat servisa.

Šta ovaj eksperiment otkriva o AI sistemima

Karuzov eksperiment služi kao korisno podsetnik o tome šta LLM modeli zaista predstavljaju: složen, heuristički crni sanduk mašinu za pretraživanje dizajniran da konstantno zadovoljava krajnjeg korisnika nekim privlačnim rezultatom. Oni ne "znaju" ništa, nemaju sposobnosti rezonovanja ili dedukcije, i svakako nemaju vlastitu inteligenciju.

Ovaj slučaj pokazuje da uprkos tome što se predstavljaju kao sledeći korak u evoluciji veštačke inteligencije, veliki jezički modeli ponekad ne mogu da pariraju ni računarima iz sedamdesetih godina. Kada se ukloni marketinška fasada, čini se da "inteligentni" AI zaista ne postoji izvan kvartalnih izveštaja tehnoloških kompanija.

(Telegraf.rs)