Google AI pravi toliko realne video klipove da više ne možete razlikovati šta je lažno

Google je nedavno predstavio Veo 3, najnapredniji model veštačke inteligencije za kreiranje video sadržaja koji je do sada razvijen. Nova tehnologija stvara hiperrealistične video klipove sa sinhronizovanim zvukom koji su toliko uverljivi da ih je gotovo nemoguće razlikovati od pravog snimka.

Prema izveštajima stručnih medija, Veo 3 predstavlja dramatičan napredak u odnosu na prethodne modele kao što su ModelScope, SORA od OpenAI ili Movie Gen od Meta. Ključna novina je integracija realističnog zvuka, dijaloga i zvučnih efekata koji prate video sadržaj, uz održavanje visoke vizuelne vernosti i poštovanje zakona fizike.

Preporučujemo

Model može da kreira klipove u trajanju do osam sekundi na osnovu tekstualnih opisa, što već sada omogućava impresivne rezultate. Korisnici opisuju šta žele da vide, a Veo 3 generiše video sadržaj sa audio komponentom koja odgovara vizuelnim elementima.

Primena u industriji i drastično smanjenje troškova

Uticaj nove tehnologije već se oseća u reklamnoj industriji. Prvi komercijalni oglas kreiran pomoću Veo 3 emitovan je tokom finala NBA lige za finansijsku kompaniju Kalshi. Kreiranje oglasa je trajalo samo dva dana uz 300 do 400 iteracija, što predstavlja dramatičnu uštedu vremena.

Kreator PJ Ejs procenjuje da je korišćenje Veo 3 tehnologije smanjilo troškove za čak 95 odsto u poređenju sa tradicionalnim metodama snimanja. Ovakva efikasnost preti da promeni čitavu industriju vizuelnih efekata, gde dnevni troškovi snimanja u Los Anđelesu mogu dostići 200.000 dolara.

Testiranje napretka tehnologije najbolje ilustruje slučaj video klipa Vil Smita koji jede špagete. Prvi pokušaj iz 2023. godine bio je groteskan i očigledno lažan. Verzija kreirana pomoću Veo 3 gotovo je savršena sa prirodnim pokretima i sinhronizovanim zvukom, iako sa malim nedostacima poput neodgovarajućeg zvuka kada jede špagete.

Zabrinutost zbog dezinformacija i manipulacije medija

Neverojatn kvalitet koji Veo 3 postiže izazvao je ozbiljnu zabrinutost stručnjaka i vlasti. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD-a identifikovalo je deepfake tehnologije kao rastući bezbednosni problem.

Konor Lihi, izvršni direktor kompanije Conjecture, upozorava da će "poznati rizici koji i dalje nisu regulisani imati strašne posledice za nevine ljude širom sveta". Margaret Mičel, glavna naučnica za etiku veštačke inteligencije u Hugging Face, dodaje da "rizici uključuju olakšavanje kreiranja intenzivne propagande koja manipuliše masama ili širi diskriminaciju i nasilje".

Najveća opasnost predstavlja erozija kolektivnog poverenja u onlajn sadržaj. Nina Braun, profesorka sa Univerziteta Sirakjuza, objašnjava da širenje sintetičkih video klipova može dovesti do situacije gde niko ne veruje u ono što vidi, što utiče na kredibilitet medija i javno percipiranje stvarnosti.

Google je implementirao zaštitne mere uključujući ograničavanje trajanja video klipova na osam sekundi i blokiranje kreiranja sadržaja sa prepoznatljivim javnim ličnostima. Kompanija je ugradila vidljive vodene žigove u generirane video klipove, kao i nevidljivi SynthID žig za verifikaciju autentičnosti.

Međutim, stručnjaci smatraju da trenutne zaštitne mere nisu dovoljne. Julija Smakmam, istraživačica iz Ada Lovelace instituta, tvrdi da je "jedini način efikasnog sprečavanja zlonamerne upotrebe deepfake tehnologija ograničavanje pristupa modelima koji ih generišu i donošenje zakona koji zahtevaju bezbednosne standarde".

(Telegraf.rs)