Ova žena je još pre 25 godina upozorila šta će se desiti sa Silicijumskom dolinom - svi su je ignorisali

U svetu tehnologije postoji jedno ime koje je gotovo izbrisano iz istorije. Ime žene koja je prva videla mračne strane onoga što danas zovemo Silicijumska dolina. Zvala se Paulina Borsuk, i još krajem devedesetih govorila je da će se iza blještavila inovacija i startapa sakriti ideologija koja ne voli ljude, već moć, novac i kontrolu.

U vreme kada su svi slavili nove tehnološke bogove, Paulina je upozoravala da se u pozadini rađa nešto duboko nezdravo. Njene reči su tada delovale kao preterivanje. Danas, dok svet priča o moći tehnoloških milijardera, algoritamskom nadzoru i društvima zavisnim od mašina, jasno je da je bila u pravu.

Preporučujemo

Printskrin: YouTube/Plutopia News Network

Njena knjiga Cyberselfish bila je oštar napad na ono što je zvala "tehnološki libertarijanizam", kult lične slobode bez odgovornosti, gde se empatija zamenjuje efikasnošću, a ljudi se posmatraju kao kod koji treba popraviti.

Upozorenje koje niko nije želeo da čuje

Paulina Borsuk je tvrdila da iza privida slobode u Silicijumskoj dolini zapravo stoji opsesija kontrolom. Još tada je pisala da će isti oni koji se zaklinju u privatnost jednog dana stvoriti društvo nadzora, gde će svaka informacija biti dostupna, ne državi, već korporacijama.

Upozorila je da "svet bez ograničenja" o kome su govorili mladi genijalci iz startapa nije slobodan svet, već prostor u kome tehnologija preuzima sve što je ljudsko. Smatrala je da će taj kult samodovoljnih "genijalaca" jednog dana oblikovati svet po svojoj meri.

Njeni tekstovi bili su ispred svog vremena. Dok su novinari tada veličali Ilona Maska, Marka Zakerberga i Pitera Tila, Paulina je videla ono što će kasnije postati globalna realnost. U njenim očima, to je bio spoj tehnologije, novca i moći bez odgovornosti.

Žena koja je bila u pravu, ali je svet zaboravio

Umesto priznanja, Borsuk je doživela da njen rad nestane u senci onih koji su služili sistemu. Njena knjiga nije postigla uspeh, a ona je nestala iz medija baš kad je trebalo da postane najvažniji glas u tehnološkoj debati.

Danas, u poznim godinama i bez finansijske sigurnosti, Paulina pokušava da ponovo objavi svoje delo i skrene pažnju na ono o čemu je govorila još pre četvrt veka. Ljudi su počeli da prikupljaju sredstva za nju, a mnogi koji su tek sada otkrili njen rad kažu da je predvidela sve. Od društvenih mreža do digitalne kontrole i pada poverenja u ljude, sve što je tada napisala danas izgleda proročki.

Paulina Borsuk nikada nije želela da bude prorok. Samo je želela da svet razume da tehnologija bez empatije nije napredak, već opasnost. Zbog toga njene reči danas odzvanjaju glasnije nego ikad, dok čovečanstvo pokušava da pronađe ravnotežu između tehnološkog razvoja i ljudskosti koja definitivno ne struji Silicijumskom dolinom.

(Telegraf.rs)