Naučnici upozoravaju: Ulazimo u zlatno doba gluposti

Da li nas veštačka inteligencija polako pretvara u generaciju koja više ne zna da misli samostalno? Istraživači sa američkog MIT-a tvrde da preveliko oslanjanje na digitalne alate menja način na koji naš mozak funkcioniše.

U njihovom eksperimentu, učesnici su pisali tekstove sami, uz pomoć pretraživača i uz pomoć ChatGPT-a. Rezultati su bili jasni: što je više korišćena AI pomoć, to je moždana aktivnost bila manja. Delovi mozga zaduženi za pažnju i kreativnost gotovo da su mirovali. Nakon završetka zadatka, većina učesnika koji su koristili ChatGPT nije mogla da se seti onoga što su upravo napisali.

Preporučujemo

Naučnica Natalija Kosmina, koja vodi projekat, objašnjava da mozak mora da se napreže da bi učio. "Mozgu je potrebna prepreka da bi rastao. Ako sve radite lako, on postaje lenj", kaže ona. Po njenim rečima, digitalni svet koji nas okružuje uklanja svaku prepreku i time nas čini zavisnim od tehnologije koja misli umesto nas.

Kada mozak prestane da se bori

Pametni telefoni i laptopovi preuzeli su poslove koji su nekada bili vežba za mozak. Više ne pamtimo brojeve, ne računamo u glavi i ne snalazimo se bez navigacije. Sve to obavljaju uređaji. Naučnici upozoravaju da time gubimo sposobnost koncentracije i pamćenja, dok osećaj da "štedimo vreme" zapravo skriva mentalnu pasivnost.

Profesor Majkl Gerlih sa švajcarske poslovne škole SBS istraživao je uticaj AI alata na studente i otkrio da oni koji ih češće koriste pokazuju slabije rezultate u kritičkom razmišljanju. "AI vam može napraviti savršenu sveću, ali nikada neće izmisliti sijalicu", rekao je on.

U isto vreme, OECD beleži pad prosečnih rezultata učenika u čitanju i matematici u razvijenim zemljama. Stručnjaci smatraju da je to direktna posledica pretvaranja tehnologije u oslonac za svaku mentalnu aktivnost.

Društvo u kojem je lako postati glup

Pametni telefoni i TikTok ne pomažu. Većina sadržaja osmišljena je da zadrži pažnju, a ne da pruži znanje. Reč "brain rot", što znači "moždano truljenje", prošle godine je proglašena rečju godine na Oksfordu i opisuje osećaj praznine nakon previše vremena provedenog na mrežama.

Psiholozi to povezuju sa stanjem "kontinuirane delimične pažnje", u kojem mozak pokušava da obradi previše informacija odjednom. Jedno istraživanje pokazalo je da čak 80 odsto ljudi tokom čitanja mejlova zaboravlja da diše. Stalna stimulacija dovodi do nervoze, zaboravnosti i smanjene sposobnosti donošenja odluka.

I dok mislimo da radimo više stvari odjednom, zapravo ne završavamo nijednu. Svet interneta i AI-a od nas ne traži da mislimo, već da kliknemo. Svaka sledeća generacija više ne uči kako da dođe do odgovora, već samo kako da ga pronađe na ekranu.

Eksperiment nad sopstvenim mozgom

U školama i na fakultetima širom sveta AI je postao svakodnevnica, ali sve više nastavnika upozorava da učenici više ne razumeju gradivo. Wayne Holms, profesor sa Univerziteta u Londonu, upozorava da čovečanstvo upravo sprovodi eksperiment nad sopstvenom decom. "Niko ne bi popio lek koji nije testiran, ali svi bez razmišljanja prihvatamo tehnologije koje oblikuju dečji mozak", kaže on.

Ako deca ne nauče da razmišljaju i sumnjaju, postaće laka meta za manipulacije i lažne vesti. Profesor Džo Klement objašnjava da "znati odgovor nije isto što i razumeti ga". Zato danas postoje ljudi koji veruju da je Zemlja ravna - jer više ne znaju da razlikuju činjenice od sadržaja koji lepo zvuči.

Sve više stručnjaka upozorava da nas AI ne mora učiniti pametnijima. Ako nastavimo da prepuštamo mašinama i najjednostavnije zadatke, možemo stvarno zakoračiti u novo poglavlje ljudske istorije - zlatno doba gluposti.

(Telegraf.rs)