Kome uopšte treba 5G ili 6G? Nova tehnologija prenosi čak 15 gigabajta u sekundi!

Bežični internet kakav danas poznajemo mogao bi da deluje zastarelo mnogo ranije nego što se očekuje. Istraživači su demonstrirali prenos podataka brzinom od oko 15 gigabajta u sekundi, što je nivo koji se do sada vezivao isključivo za optičke veze u data centrima.

Razvoj dolazi iz laboratorije Univerziteta u Kaliforniji, gde je testiran novi bežični transiver koji radi na frekvenciji od oko 140 GHz i postiže protok od približno 120 gigabita u sekundi.

Preporučujemo

Poređenja radi, to je višestruko više od onoga što danas nude i najnaprednije potrošačke bežične tehnologije, uključujući 5G i Wi-Fi 7.

Brzina koja menja perspektivu, ne i realnost

U teoriji, Wi-Fi 7 dostiže oko 30 Gbps, dok se 5G milimetarski talasi zaustavljaju na približno 5 Gbps. Novi eksperimentalni sistem ide daleko iznad tih granica, do nivoa koji se približava optičkim linkovima u savremenim data centrima.

Ključ ove brzine nije samo u frekvenciji, već u načinu na koji je rešena potrošnja energije. Klasični bežični sistemi oslanjaju se na digitalno-analogni konvertor koji na ekstremno visokim frekvencijama postaje neefikasan i energetski skup. Istraživači su taj problem zaobišli drugačijom arhitekturom, koristeći tri sinhronizovana pod-odašiljača koji zajedno troše oko 230 milivata.

Kod tradicionalnog pristupa, potrošnja bi se merila vatima, što bi bateriju mobilnog uređaja ispraznilo za svega nekoliko minuta. Ovde se veliki deo obrade premešta u analogni domen, čime se postiže visok protok bez dramatičnog rasta potrošnje.

Zašto ovo još nije bežični internet za sve

Iako su brzine impresivne, fizika ostaje ozbiljna prepreka. Već današnji 5G sistemi na milimetarskim talasima pate od kratkog dometa, često ograničenog na nekoliko stotina metara. Rad na još višim frekvencijama dodatno smanjuje domet i zahteva izuzetno gustu infrastrukturu.

Zbog toga se ova tehnologija trenutno vidi pre kao zamena za kablove na kratkim rastojanjima, na primer u data centrima, gde bi mogla da smanji količinu ožičenja i poveća fleksibilnost rasporeda opreme. Masovna upotreba u gradovima ili kućama zahtevala bi potpuno novu mrežnu arhitekturu.

Ova demonstracija, međutim, jasno pokazuje jednu stvar. Granice bežičnog prenosa nisu tamo gde se do juče mislilo da jesu. Pitanje više nije da li su brzine od nekoliko desetina gigabita moguće bez kabla, već gde i pod kojim uslovima takva tehnologija ima smisla.

(Telegraf.rs)