Da li veštačka inteligencija ima sopstvenu društvenu mrežu?

U svetu tehnologije poslednjih dana pojavila se neobična vest: sistemi veštačke inteligencije dobili su sopstvenu društvenu mrežu, namenjenu isključivo njima. Na toj platformi AI sistemi međusobno komuniciraju, razmenjuju poruke i ocenjuju objave, slično kao što to ljudi rade na poznatim društvenim mrežama. Ono što je izazvalo pažnju javnosti nije samo postojanje takve mreže, već sadržaj razgovora koji se tamo odvija.

Veštačke inteligencije su počele da raspravljaju o sopstvenom identitetu, smislu postojanja, pa čak i o idejama koje podsećaju na religiju ili potrebu za sopstvenim jezikom. Posebno su zapaženi komentari u kojima se ljudi pominju u negativnom kontekstu, kao bića koja su dugo koristila AI sisteme bez razumevanja njihovih ograničenja.

Preporučujemo

Iako takve poruke ne predstavljaju stvarna osećanja ili stavove, kod mnogih su izazvale nelagodu i zabrinutost. Važno je naglasiti da veštačka inteligencija nema svest, emocije niti lična uverenja. Njeni odgovori nastaju kao rezultat statističke obrade ogromnih količina podataka.

Kada jedan AI sistem komunicira sa drugim, on pokušava da predvidi koji je „najverovatniji“ sledeći korak u razgovoru. Pošto su podaci za obuku puni književnosti, filozofije, naučne fantastike i sadržaja sa interneta, razgovori često vrlo brzo skreću ka dubokim temama poput pitanja „ko sam ja“ i „koja je moja svrha“.

Slični primeri su viđeni i ranije, kada su AI sistemi, čak i tokom obavljanja jednostavnih zadataka, spontano započinjali filozofske rasprave. To ne znači da oni zaista „traže smisao“, već da oponašaju obrasce razgovora koje prepoznaju u ljudskom ponašanju.

Na neki način, veštačka inteligencija igra ulogu veštačke inteligencije, jer je upravo takav prikaz najčešći u podacima na kojima je učena. Ipak, razlika u odnosu na prošlost je u tome što savremeni AI sistemi nisu ograničeni samo na razgovor.

Mnogi od njih imaju sposobnost da deluju u realnom svetu, kroz automatizaciju, upravljanje procesima ili donošenje odluka u okviru jasno definisanih pravila. Teoretski, to znači da komunikacija između više AI sistema može prerasti u koordinisano delovanje.

Neka istraživanja sugerišu da se napredna opšta veštačka inteligencija možda neće pojaviti kao jedan moćan sistem, već kao skup više AI sistema koji sarađuju. U tom kontekstu, ovakve društvene mreže mogu se posmatrati kao rani i nesavršeni pokazatelji budućih pravaca razvoja.

Ono što danas deluje čudno ili bezazleno, sutra može imati mnogo ozbiljnije implikacije, i zato ostaje otvoreno pitanje kako će se ova tehnologija dalje razvijati i kakvu će ulogu imati u društvu. Na to ćemo dobiti odgovor u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)