Čovek i mašina bi mogli da postanu jedno: Poznati futurista zna kada bi to moglo da se desi

Šta ako veštačka inteligencija jednog dana prestane da bude samo alat koji koristimo i postane deo našeg tela i uma? Rej Kurcvajl, jedan od najpoznatijih svetskih futurista, smatra da bi takav trenutak mogao da stigne do 2045. godine.

Kurcvajl decenijama govori o takozvanoj tehnološkoj singularnosti, trenutku kada bi se sposobnosti ljudi i mašina toliko približile da bi granica između njih počela da nestaje. Njegova prognoza danas zvuči manje kao naučna fantastika nego što je zvučala kada ju je prvi put izneo.

Preporučujemo

Još 1999. godine predvideo je da će veštačka inteligencija dostići nivo koji se danas povezuje sa opštom veštačkom inteligencijom oko 2029. godine. U knjizi „The Singularity Is Nearer“, objavljenoj 2024. godine, otišao je korak dalje i za ključnu godinu označio 2045.

Milion puta inteligentniji čovek

Kurcvajlova vizija ne podrazumeva samo sve bolje računare, telefone ili AI asistente. On predviđa razvoj tehnologija koje bi mogle direktno da povežu ljudski mozak sa računarskim sistemima.

Jedan od scenarija uključuje nanorobote koji bi kroz krvne sudove mogli da dođu do nervnog sistema i naprave svojevrsni interfejs između biološkog mozga i računara. Na taj način bi prirodna i veštačka inteligencija vremenom mogle da funkcionišu kao jedan sistem.

Kurcvajl procenjuje da bi ljudske kognitivne sposobnosti do 2045. godine mogle da budu proširene čak milion puta. To bi značilo mnogo više od bržeg pretraživanja interneta ili razgovora sa pametnijim chatbotom.

Takva tehnologija mogla bi da promeni način na koji ljudi uče, obrađuju informacije i komuniciraju sa računarima. Istovremeno bi otvorila pitanje gde se završava čovek, a gde počinje tehnologija.

Ako uređaj može značajno da proširi memoriju, brzinu razmišljanja ili sposobnost analize informacija, granica između prirodne i veštačke inteligencije postaje mnogo teža za definisanje.

Kurcvajlova prognoza ne odnosi se samo na inteligenciju. On smatra da bi tokom 2030-ih medicina mogla da dostigne „brzinu bekstva od starenja“, odnosno tačku u kojoj bi napredak medicine mogao da nadoknađuje deo posledica koje starenje ostavlja na organizam.

To ne znači besmrtnost. Nesreće, povrede i drugi uzroci smrti i dalje bi postojali, ali bi se prema njegovom scenariju rizik od smrti povezan sa starenjem vremenom mogao značajno smanjivati.

Prognoza ili tehnološka utopija?

Nisu svi istraživači saglasni sa Kurcvajlovim konkretnim datumima. Ipak, ideja o sve tesnijoj vezi čoveka i mašina više nije rezervisana isključivo za naučnofantastične filmove.

Veštačka inteligencija već ulazi u programiranje, naučna istraživanja, kreativni rad i donošenje odluka. Sledeći veliki korak mogao bi da bude razvoj tehnologija koje neće samo pomagati ljudima spolja, već će direktno komunicirati sa njihovim nervnim sistemom.

Takav razvoj doneo bi i ozbiljna društvena pitanja. Ako mašine mogu da prošire čovekovo pamćenje ili sposobnost razmišljanja, postavlja se pitanje ko će imati pristup takvoj tehnologiji i kako bi ona promenila društvo.

Promene bi mogle da zahvate i tržište rada. Ako AI sistemi i roboti preuzmu sve veći deo poslova, društva bi morala da pronađu nove načine raspodele prihoda, zbog čega Kurcvajl među mogućim elementima budućeg ekonomskog sistema vidi i univerzalni osnovni prihod.

Do 2045. godine ostalo je manje od dve decenije, a istorija tehnoloških prognoza pokazuje koliko je teško precizno predvideti budućnost. Milion puta veća ljudska inteligencija i direktno spajanje mozga sa računarom zato za sada ostaju Kurcvajlov scenario, a ne naučna činjenica.

Ali upravo tu njegova prognoza postaje zanimljiva. Pitanje više nije samo kada će nastupiti singularnost, već šta se događa sa čovekom kada tehnologija prestane da bude nešto što držimo u rukama i postane nešto što je ugrađeno u nas.

(Telegraf.rs)