Japan šalje letelicu na Marsovu misterioznu sferu: Vratiće na Zemlju nešto što niko nikada nije doneo

Japan sprema misiju koja bi mogla da donese prvi uzorak sa meseca koji kruži oko Marsa. Letelica MMX trebalo bi da poleti 20. oktobra iz svemirskog centra Tanegašima, stigne do Marsa posle otprilike godinu dana i na kraju na Zemlju donese najmanje 10 grama materijala sa Fobosa.

Povratak uzorka očekuje se 2031. godine, što znači da će čitava misija trajati oko pet godina.

Preporučujemo

Najveći problem neće biti samo put do Marsa. Japanska svemirska agencija JAXA mora da izvede izuzetno precizno sletanje na Fobos, mali mesec čiji je poluprečnik svega oko 11 kilometara.

Fobos ima premalo gravitacije za klasične tehnike sletanja kakve poznajemo sa Zemljinog Meseca, ali dovoljno da pristup korišćen na asteroidu Rjugu bude nepraktičan zbog velike potrošnje goriva.

Zato će MMX morati da se u velikoj meri osloni na sopstvenu autonomiju. Signal između Zemlje i letelice može da kasni do 20 minuta, pa kontrola sa Zemlje neće moći da upravlja svakim trenutkom sletanja.

Kako se bude približavala površini, letelica će upoređivati teren ispod sebe sa postojećim mapama kratera i reljefa. Na visini manjoj od 300 metara dodatno će proveravati da li postoje neočekivane promene terena koje bi mogle da ugroze sletanje.

Ako otkrije problem, MMX može da odustane od pokušaja i ponovo se podigne.

Uzorak bi mogao da reši veliku misteriju

Pre glavnog pokušaja sletanja, na Fobos će biti spušten mali rover IDEFIX, koji su razvile francuska i nemačka svemirska agencija. Očekuje se da će oko 100 dana istraživati površinu i pomoći naučnicima da procene uslove na terenu.

MMX će zatim koristiti robotsku ruku za uzimanje materijala iz tla. Na raspolaganju ima i uređaj koji koristi gas azot za prikupljanje sitne prašine sa površine.

Naučnici žele da utvrde odakle su zapravo došli Fobos i Deimos, dva mala meseca koji kruže oko Marsa.

Jedna teorija kaže da su nastali od materijala izbačenog u svemir nakon ogromnog udara u Mars. Druga mogućnost je da su nekada bili asteroidi koji su se našli zarobljeni Marsovom gravitacijom.

Njihova tamna površina podseća na asteroide bogate vodom i ugljenikom, što ide u prilog teoriji o asteroidima. Sa druge strane, gotovo kružne orbite i kretanje u ravni Marsovog ekvatora više odgovaraju scenariju u kojem su nastali od materijala izbačenog sa planete.

Uzorak bi mogao da donese još jedan važan trag. Naučnici očekuju da se na Fobosu nalazi i materijal sa samog Marsa, koji su tokom miliona godina izbacivali udari asteroida.

Procene govore da bi oko 0,1 odsto prikupljenog materijala moglo da potiče sa Marsa.

Misija bi trebalo da košta oko 345 miliona dolara i predstavlja prvi japanski pokušaj slanja sonde ka Marsu posle 28 godina. Osim samog uzorka, MMX će testirati autonomno navigiranje, sletanje i povratak materijala, tehnologije koje bi jednog dana mogle da budu ključne za mnogo ambicioznije misije na sam Mars.

(Telegraf.rs)